Piše Goran Kaluđerović: Sudbinom prokleti

Možda zvuči cinično, ali rađanje ovakve skupine omogućile su krhke demokratske stranke, posle dvehiljadite godine, prepuštajući upravljanje srpskim društvom onima koji su bolje razumeli pravila istorije na ovom području. Tome se nema šta dodati.

Kako onda tumačiti ponašanje predsednika SSP Dragana Đilasa koji je otišao na razgovor kod Aleksandra Vučića? Odgovor ne može biti jednoznačan. Kritike iz ugla stranačkih šefova i istraživača društvenog i političkog života nisu tim kritičarima opterećujuće i treba da im obezbede političke povlastice kod onog biračkog tela na koje se oslanjala i SSP. Ovo tim pre, jer su neki od njih potpuno neprepoznatljivi kao npr. Zoran Lutovac koji je kritikovao postupak Dragana Đilasa, dok su drugi želeli ušićariti zbog same činjenice da nisu činili mejnstrim prethodne političke kampanje Ujedinjene Srbije.

Kako god, Srbija, većinski desno uniformisana i to uz ne malu pomoć vladajuće grupacije koja je i sama dizajnirala desničarske organizacije, izuzev možda DSS, ima potrebu za hrabrim ljudima koji treba da preskoče sebe i da isprave sve manjkavosti ovakvog postojanja. Čak iako je sam postupak učinjen uz pritisak Zapada, za poštovati je gest onoga koji ako ne može da eliminiše homogenizaciju ovog prostora, onda može učiniti korak ka stvaranju boljeg društvenog i političkog ambijenta. Tako i razumemo gest Dragana Đilasa.

Opasnost je velika jer srpski upravnik ne zna za vitešku borbu i koliko god bio bahat za domaću javnost toliko je instrument u sprovođenju interesa međunarodnog kapitala: "... možemo da iskopamo 56.000 tona litijuma, i da je cena po toni sada 76.000 dolara, a pre dve godine je bila 4.000. Mogli smo od Loznice mali Tokio da napravimo. A sada stanovništvo u Podrinju napušta te krajeve. Šta imamo od Loznice do Bajine Bašte. Koliko ljudi imamo? Tu stvarno živi ne više od 125.000 - 130.000 ljudi. Biće još manje. A što ne napravimo da bude 300.000 ljudi? Pa nećemo, zato što nam strane službe biraju", kazao je Vučić i zapitao građane da li zaista misle da Rokfeler i Viola fon Kramon, "koja mrzi sve što je srpsko", vole više Srbiju nego on" (Danas 18.04.2022).

Bolje ilustracije Vučićeve političke mimikrije nismo mogli naći. Prići demokratskim standardima upravniku koji je sopstveni politički imidž gradio na mržnji i kome je mržnja bila satisfakcija za druge životne manjkavosti naivno je, kao i uverenje da će jednim izbornim ciklusom svi demokratski standardi u srpskom društvu biti uspostavljeni. To najbolje ilustruje Vučićev glasnogovornik koji samo u ovakvom nakaradnom sistemu može imati bilo kakvu ulogu: "I, moram da pitam predsednika Vučića, koliko puta žuti ološ treba da bude poražen na izborima da bi prestao da određuje sudbinu naše Srbije" (Vulin, Direktno 18.04.2022.).

Pa da kaže neko ko ima makar kakav politički kredibilitet pa ti prosti jadi, ovako...

Goran Kaluđerović, doktor političkih nauka