Gospođo, ništa nije smešno

Postalo je jasno i očigledno da su jedini koji se raduju današnjem danu deca, koja danima planiraju kako da nasmeju jedni druge. Gledajući njih, mogli bismo što šta da naučimo, ali vremena u kojim živimo su nas jednostavno "naterala" da se više ničemu ne radujemo.

Jutros sam pokušala da budem među prvima koja će izmamiti nekome osmeh, ali mi to nikako nije pošlo za rukom. Možda je šala bila "glupa i neprikladna", a možda se 1. april, međunarodni dan šale polako gasi. 

Elem, u kineskoj radnji sam kupila blokčiće na kojima su nacrtani evri i uzela "novčanicu od 50 evra", pokušajući da se našalim sa komšijama. Prva je bila komšinica sa prvog sprata, iza koje sam bacila "novčanicu" i viknula:

- Komšinice, nešto Vam je ispalo!

Nakon toga ostala sam zatečena od mora negativnih reči koje je pričala više za sebe, da bi na kraju progunđala "da 50 evra nije kupila poskednjih ne zna i ona koliko godina, a zatim se okrenula ka meni i rekla mi:

- Gospođo, šta sa Vama nije u redu?!

Možda je ustala jutros na levu nogu (što bi naš rekao, odnosno pravdao sve one ljute i nezadovoljne), međutim i u narednim pokašujima da mi se barem neko nasmeši, nisam bila uspešna. Većina njih nije ni znala da je danas 1. april, dok me je preostala manjina samo odgledala. Samo mi je jedan komšija dobacio "da nije pravo vreme za šalu".

Nažalost, život, okruženje, raznorazni problemi, pa i sami ljudi su nas doveli do toga da se više ničemu ne radujemo. Jedino u čemu većina trenutno vidi sreću i radost su deca. Međutim, ako nešto ne promenimo za nekoliko godina i naša deca će krenuti istim ovim stopama kojima trenutno mi koračamo.

A da ne bi došlo do toga, moramo se menjati...