Pravi ljudi na pravom mestu

Ne poznajem Zdravka Ponoša, mislim da sam se jednom prilikom pozdravio sa čovekom negde u centru Beograda, jer sam stajao sa Jankom, a Janko i Ponoš su prijatelji. I samo taj podatak meni bi bio dovoljan da glasam za Ponoša. Prijatelj mog prijatelja je moj prijatelj. A prijatelj Janka Veselinovića ne može biti bilo ko. Verujte da je tako. Zdravko Ponoš ima impozantnu karijeru. Lako je to proveriti, svima je dostupno. Neke stvari jako su mi zaparale uši u ovoj kampanji.

Pre svega Zdravko Ponoš nije Hrvat. On je rođen u Kninskoj Krajini, kraju u kome su vekovima živeli Srbi. Ako sad spočitavamo svakom Srbinu rođenom u Hrvatskoj da je Hrvat, daleko ćemo stići. Ponoš kao i hiljade drugih proterani su sa svojih vekovnih ognjišta suludom politikom tadašnjih nacionalnih vođa, među kojima su politički očevi aktuelnog predsednika Srbije. Gde su ti nesrećnici Srbe branili - tamo Srba više nema. I da, Zdravko Ponoš branio je Srbiju dok su neki birali nameštaj. Još nešto mi je neobično.

Kako to politička opcija aktuelnog predsednika spočitava Srbinu Zdravku Ponošu da je Hrvat, a premijerka im je Hrvatica? Ne smeta mi što je Hrvatica, nego što je nestručna, sa diplomom sumnjivog univerziteta, a hoće i da pobrka samoglasnike, što bi bilo zanimljivo u nekoj humorističkoj emisiji, ali ne i u ulozi premijera ili premijerke nisam siguran.

Zdravko Ponoš bio bi pravi čovek na pravom mestu jer bi bio predsednik svih građana Srbije. Nije to fraza. Pokazao je to pre neki dan kad su ga okružili aktivisti SNS-a, mirno je razgovarao sa ljudima, bez obzira na nižerazredna dobacivanja. Nakon kratkog razgovora pristojno ih je pozdravio i otišao. Aktuelnog predsednika u sličnoj situaciji ne mogu da zamislim.

Hteo sam da vam kažem nešto o još dva čoveka, pre svega o univerzitetskom profesoru prava - dr Janku Veselinoviću. Janko će nakon izbora biti poslanik. I mene to raduje. Dobro bi bilo da u skupštini imamo mnogo ljudi kao što je Janko. Ali gde naći 250 intelektualaca koji su spremni da lični interes podrede opštem. Budite uvereni, Janko će biti pravi predstavnik naroda u parlamentu. Profesor, doktor, otac, suprug, prijatelj, borac za demokratiju...

I da vam još jednom kažem nešto o Beogradu. Izvesno je da će moj prijatelj, profesor Aca, sesti u odborničku klupu grada Beograda. Potpuno zasluženo. Aca je zajedno sa mnom pokazivao šta je aktuelna vlast napravila od Beograda. Snimao sa mnom Skadarliju, posečena stabla na Kališu, tražio železničku stanicu, snimao me dok sam pržio jaja na Trgu i dok sam ja izigravao Džejmija Olivera, zabrinuto gledao u svoj termometar koji je pokazivao preko 50 stepeni celzijusa. Aca zna šta treba Beogradu i boriće se za interese Beograđana. Da ne bude zabune govorim o svom prijatelju Aleksandru Simiću, profesoru, inženjeru, ocu, suprugu, prijatelju...

Jer, ima neki tip koji se isto zove kao moj prijatelj Aca, ali srećom sve ostalo je različito. Mislim na Aleksandra Šapića, onog što je rekao da nikad neće u SNS, a onda ušao. Rekao sam vam pre dve godine da on nije opozicija. 

On ne zna šta Beogradu treba, njegov predizborni program je rušenje Starog savskog mosta, onog koji je učitelj Mulutin Zarić sačuvao od fašista.

Eto, ja vam rekoh. Neumesno je porediti onog ko je branio zemlju sa onim ko je tih dana birao nameštaj za novi stan. Neumesno je porediti Mariniku i Brnabićku, to jo valjdo josno, rekla bi premijerka. Nije lepo porediti Vladetu Jankovića i Šapića, ovde ništa ne bih objašnjavao, već sam rekao.

Rekoh, a vi kako vam volja. Ali, izađite na izbore i pokažite volju. Dugujete to svojoj zemlji i svojoj deci.

Dugujete to sebi.

Bratislav Marković, advokat