Vučićeva politika krađe, izdaje i sedenja na hoklici

Putinova “denacifikacija” polako se pretvara u nekontrolisano razaranje tipa Vukovar, Tovarnik, Nijemci i pomalo Dubrovnik. Pošto je godinama strpljivo govorio, upozoravao i čekao, najzad je shvatio da Zapad razume samo jezik sile. Na kraju su ga navukli, pa je krenuo silovito, a gde će stati izgleda ne zna ni on, jer u međuvremenu puno toga pošlo je naopačke. Rusko stanovništvo u Ukrajini nije cvećem dočekalo “oslobodioce”, Zelenski i ekipa nisu “uklonjeni”, a priznavanje Donjecka i Luganska nije naišlo na širu svetsku podršku, dok je Krim i dalje formalno pravno (ne)sporan. U Rusiji tinja. Masovna hapšenja.

Pretpostavlja se da je za Ukrajinu Putin priredio scenario “cepanja”, nešto poput dve Nemačke, a u goroj varijanti cela Ukrajina bi mogla da dobije instalirano prorusko rukovodstvo, dok je najmanje verovatan scenario da Ukrajina prođe kao Krim, potpuno okupirana i mentalno prepakovana u ruski tjuning. Sva tri scenarija podjednako su pre ili posle neodrživa, jer je istorija pokazala da ni savezničko resetovanje Nemačke na dva dela nije uspelo. Putin nema resurse da zadrži Ukrajinu doveka.

Rusija uleće u nezapamćene i dugotrajne sankcije. To će je debelo koštati, pogotovo ako se ima u vidu da je i pre njih bila u višedecenijskim ekonomskim i socijalnim problemima. Putin je disciplinovao veći deo tajkuna, ali je Zapad sada udario na njih, a to je jedini pravi izazov njegovom opstanku. Nema sumnje da su ruski tajkuni veoma uznemireni onim što im se dešava na imovinskom i poslovnom planu i da će se brzo okrenuti protiv Putina koji ih odavno reketira. Novac kojim raspolažu više je nego dovoljan da kupe i plate sve i svakog u Putinovom okruženju. Transparent na televiziji samo je pokazatelj Putinove rovitosti.

Na unutrašnjem planu sve je jasno. Poziv plaćenicima je pokušaj da se domaćoj javnosti ispere gorak ukus tihe regrutacije, ali limeni kovčezi koji se vraćaju u neočekivanom broju tempirana su bomba. Putin može da caruje godinu, pet, deset, ili koju više, ali biološki sat mu otkucava.

Posle Brežnjeva došli su Gorbačov i Jeljcin koji su SSSR ispustili iz ruku, a posle Putina i Rusija će biti ispuštena iz ruku. Dalja fragmentacija je neminovna. Zapad uopšte ne mora direktno da ratuje protiv Putina, dovoljno je da ukrajinsku krizu stalno podgreva i uvodi nove i nove sankcije Rusiji.

Putin će privremeno dobiti Ukrajinu, a izgubiti Rusiju, ali sada nema nazad. Zapravo, on toliko nema nazad, da će morati da pritisne crveno dugme i time pokuša da spasi sebe i Rusiju, te u kontra-resetu prekomponuje neo-nacistički svetski poredak koji guši planetu, pa kom’ opanci, kom’ obojci.

Budućnost nije nimalo ružičasta. Potrošačka groznica, tajkunizacija, rodne i ostale perverzije, dehumanizacija i želja za nekontrolisanim profitom, odsustvo svakog morala, skrupula i patriotizma, rečju “veliki reset” Klausa Švaba, opako razjedaju svaki zdrav razum širom planete. Putinov napad na Ukrajinu zapravo je posredni napad na Zapad i njegove “vrednosti” i rekontra neo-nacističkom “velikom resetu”.

U tom smislu treba sagledati masovne spontane podrške Putinu u Srbiji. Ako se iko najeo NATO standarda i Klausovog reseta, onda smo to mi. A najeli smo se i jajinačkog klana. Dok Putin udara neo-naciste u Ukrajini, nama se oči otvaraju. Potpuno je jasno da se moramo osloboditi instaliranih perverznih i degenerisanih koji se nakradoše, prodaše i izdadoše. Neće oni lako prodati kožu, pogotovu kad im se smeši lustracija. Gledaće da produže zaštitu Zapadnih gazda, a jedini način za to je da pokradu izbore pa potom uvedu sankcije Rusiji.

Srbija ponovo ulazi u spiralu ludila. Hoće na Zapad, a neće sluge Zapada. Gorivo, plin i đubrivo – sve je rusko, a i naoružanje nam je većinski rusko. I Kosovo nam je praktično rusko. Vojska je u rasulu, policija u kolapsu, Vlada i država u tehničkom mandatu. NATO svuda oko nas. Zapad će sankcijama Vučića pritisnuti da zapleni sve rusko u Srbiji, a onda ćemo eksplodirati. U takvu situaciju nas je dovela Vučićeva politika krađe i izdaje i sedenja na vašingtonskoj hoklici.

Hoće li izbora uopšte biti?

Davor Kalajžić