Piše Goran Kaluđerović: Kralj ameba

Srpski upravnik upravo na toj mantri razume politiku i politički sistem u Srbiji. S dolaskom na vlast sa strankom je pruzimao institucije u državi, da bi na kraju i samu državu u potpunosti kolonizovao. Uspešno.

Predstavljao se kao autentični predstavnik narodnog dobra koji upija u sebe sve narodne vrline, dok su prethodnici, po njemu, bili nosioci ukupne moralne izopačenosti. Samim tim upravnik i njegova pastva državu su tretirali kao slugu narodnih interesa. Otuda valjda na čelu institucija potpuno nestručni ljudi koji često i ne razumeju smisao njihovog funkcionisanja.

Podilazeći narodnim težnjama s početka vladavine, postavio je pozorišnu monodramu hapšenjem najpoznatijeg srpskog kapitaliste Miroslava Miškovića, da bi nakon decenije ispostavio Srbiji račun s internacionalnim kompanijama da joj crpu prirodne i ljudske resurse. Tako upravnik zamišlja upravljanje jednom zemljom i ubeđuje njene pripadnike da je to za nju najbolje.

Upravnik Srbije ne voli ništa više od vlasti. Zarad nje služiće se svim mehanizmima u njenom održanju, da bi i nakon desetleća političke protivnike predstavio kao njene unesrećitelje, dok sa svojom pastvom i klijentima besomučno krčmi sve što je vrednost jedne države.

Marinika Tepić za Direktno od 14.02. kaže: "Ako vam kažem da su SNS batinaši već pripravni za razbijanje protesta i prebijanje ljudi i da se o tome sve glasnije govori, pre bi se zaključilo da SNS očekuje poraz i da ovim pretnjama unapred zastraši narod da ne izađe u odbranu svoje volje”. Sasvim je jasno da upravnik i njegova svita ne mogu razumeti delovanje u opoziciji, što zbog nepočinstava koje su činili, što zbog svoje limitiranosti u razumevanju demokratije i političke utakmice.

Srbija je na prekretnici, kao uostalom i mnogo puta do sada, s tom razlikom što su je u gotovo beznadežan položaj doveli domaći politički mešetari, koji su svoju političku poziciju gradili na potrebi za jednim opštim dobrom, a završili je bezobzirnom pljačkom.

Sposobnost političkih ameba završavala se otimačinom a time i oduzimanjem nade prosečnom srpskom građaninu koji je svoj životni put trasirao van političkih voda. Ta mogućnost da nesmetano radi principijelno se gnušajući svakog zatvaranja u političke torove osuđuje građanina na tavorenje. SNS je postala majka političkih ameba koje su se prostom deobom razmnožavale i pred svakim zlodelom koje su počinili tražili zaštitu upravnika i svite.

Uslovi za razmnožavanje sada nisu više tako povoljni. Zaštićeni opnom SNS ne bahate se kao do sada očekujući da u aprilu izađu iz svojih rupa i nastave sa svojim jednostavnim i bahatim životom. U svemu tome imaju podršku upravnika koji se postavio kao zaštitnik te bezobzirne grupacije redovno klevetajući političke oponente.

Može li na kraju krajeva jedna zajednica biti pristojno mesto za život ako jednom njenom delu upravnik ne želi dobro!? Za političke amebe to nije važno.

Goran Kaluđerović, doktor političkih nauka