Kandidati i mi

Nekadašnja lice Otpora i članica Demokratske stranke, inače fan gospođe Tepić, napisala mi je kako je nakon promocije kandidata htela da ustane i aplaudira.

Ljuti LDP-ovac sa Dorćola nije bio tako srećan, ali mi je nakon izjave Vladete Jankovića da će vratiti Beogradu Glavnu železničku stanicu priznao da će zaokružiti i listu koju će profesor predvoditi. On Ponoša voli zbog neke priče o Džoniju Štuliću, a Mariniku odavno zove po imenu, kao da se znaju.

Nekadašnji SPO-ovac koji je kratko koketirao sa naprednjacima, po sopstvenom priznanju, napokon ima za koga da glasa. U to ime je sa ženom otvorio neko vino koje je čuvao. Njemu ovo liči na renesansu evropskog krila SPO.

Baka mog druga koji vozi kamion u Americi me kroz plač pitala da li bi njen unuk možda mogao i da se vrati posle četvrtog aprila jer će tada biti drugačije.

Režimski mediji nisu menjali pristup. Red laži, red izmišljotina, pa u krug. Za njih je profesor Jankovića terorista i saradnik Zemunskog klana, general Ponoš je veliki livac koji je lično topio tenkove i avione, a Marinika već dugo, samo zbog Đilasovog neupitnog statusa, ima tretman državnog neprijatelja broj dva.

Ovim jednako glupim koliko i jadnim spinovima naprednjaci su pridodali i svoja nova lica. Na Starom gradu to je Suzana Mančić. Vučić najavljuje i druge poznate likove. Pojaviće se tu negde Lukas i Ceca. Za Karleušu ne znam, možda će i ona, kao i njen novi najbolji novogodišnji drug Goran Vesić, morati da sačeka novo delenje. Jednom rečju, veliko ništa.

Dok sam prepičavao reakcije i slušao šta o onome što Veljko Lalić u "Nedeljniku" naziva "povratkom politike u Srbiju" misle prijatelji i poznanici mojih kafanskih drugara shvatio sam da Vučić ovom kanonadom gluposti pokušava da sakrije to što nema odgovor na jasno definisanu političku ponudu.

Proces definisanja te opozicione ponude započeo je 2018. godine, kada je povratkom Đilasa u politiku zaustavljena višegodišnja praksa atomizacije opozicije uz opsednutost potragom za jednim spasiocem. Danas se politika Ujedinjene Srbije lako čita kada u gospodin Janković mirnoćom diplomate obeća mirnu tranziciju vlasti uz koju Marinikina bespoštedna borba za pravdu postaje omiljeni koktel većinske Srbije koje je ovaj režim gurnuo na marginu da gleda kako se jedna mala grupa ljudi bogati i bahati.

Politika Ujedinjene Srbije je briga o svakom čoveku koju obećava Zdravko Ponoš, u vojsci upamćen kao starešina koji je uvek bio na strani uniforme odnosno vojnika. Uz tu generalsku garanciju, Plan za dan posle, koji treba da obezbedi dobar život svakom našem čoveku jeste muzika koja ima svoje slušaoce u svakoj kući zemlje iz koje se beži trbuhom za hlebom i mozgom za dostojanstvom.

Nedostatak politike režim pokušava da pokrije najavom angažmana javnih ličnosti. To nam Vučić poručuje iz Kine. Nakon epizode Radojićič, u kojoj su uglednog i pristojnog lekara zloupotrebili kako bi Vesić divljao po Beogradu, ova priča nema prolaz. I to Vučić vidi i u istraživanjima koja su za njega postala noćna mora. I onda traga za poluproizvodima poput Šapića.

Nekadašnji najbolji vatrepolista sveta, novopečeni preletač, lažni diplomac i predsednik opštine Novi Beograd koji je glasao da tamo ne ide metro treba da ubedi nekog da i on neće biti samo nova lutka na koncu. Teško je zamisliti da Šapić nekog može u nešto da ubedi, čak i ako zaboravimo njegove skrome oratorske sposobnosti. Šapić pre može da nekog da uvredi. Na njegovoj meti su često žene. Ko ne veruje neka pita ministarku Zoranu Mihajlović.

Stranačkoj koleginici Šapić je na Tviteru poručio da kada trenira obrati pažnju na definiciju, a ne na masu. Za razliku od Šapića opijenog pobedom u internoj uličarskoj tuči za naprednjačkoj kandidata, koji ne razume da u Beogradu ljudi žele promenu sitema, a ne zamenu lutaka u već viđenoj predstavi, Ana Brnabić je nervozna jer nema zvaničnu potvrdu svog šefa da će voditi listu na Republičkom nivou.

Najveća prednost premijerke, zbog koje je barem jednom svaki građanin Srbije imao transfer blama, u tome je što Vučić nema boljih u svom okruženju. Najveća mana je u tome što Vučić, i pored toga što pre svega ceni odanost ne može, a da ne primeti odsustvo bilo kakvog smisla u svemu što Ana govori ili radi. Dakle, tu se ništa ne zna, ali se iz najava o učešću nestranačkih ličnosti može zaključiti da će stranački starosedoci od Vučića dobiti još jednu potvrdu da su dovoljno dobri samo da lepe plakate, tegle štandove i po diktatu vređaju glumce, pisce, profesore, sportiste, sveštenike...

To što je Vučić kroz akciju kupi, zabrani i uceni obuzdao predsedničke kanidature Vojislava Šešelja, Branislava Nestorovića i Ivice Dačića dokaz je da sebe vidi u toj ulozi, ali i potvrda da se plaši ishoda tih izbora.

Sve u svemu, režim politiku nema, likovi su stari a fore provaljene. Narod potražuje državu koju su mu oteli, a građani institucije koje su zarobljene. Dobili smo kandidate. Počinje kampanja za izbore na kojima se glasati mora jer samo od nas zavisi. 

Branko Miljuš