Biće nam bolje kad budemo bolji

Caka mi je po rođačkoj formaciji bila maćeha, ružan naziv, ali umemo mi to da smislimo, darovit smo narod nema šta. Istina, naši odnosi tokom 32 godine koliko smo se poznavali, varirali su, ali smo imali nekoliko sjajnih godina u kojima je ona postala moj pravi prijatelj i utkala deo sebe u odrastanje moje dece, na čemu ću joj ja biti zahvalan do kraja svog života. Dobro smo se zezali, a onda je karcinom rekao dosta. I krenula je patnja. Sahranjena je istog dana kad je u Srbiji nadam se privremeno sahranjena demokratija.

Tužan, umoran i zabrinut za oca koji je neplanirano ostao bez životne saputnice, za mlađeg burazera koji joj je bio sin jedinac, sa nesnosnom glavoboljom vozio sam ka Beogradu tog tragičnog 20. maja u kasnim večernim časovima. Na pumpi kod Lapova naravno nije se mogao naći kafetin, ali sam tu dobio vest da je tip koji je radio na nekom groblju i kasnije bezuspešno „branio“ Srbe, pobedio Borisa Tadića. Iskreno, više me zabrinulo saznanje da do prve apoteke koja može da pomogne u rešavanju moje nesnosne glavobolje imam još sat vremena vožnje, od činjenice da je tog dana predsednik države postao tip koji ne zna na kojoj je temi diplomirao.

Sve ovo, jasno, nije moglo bez podrške frau Merkel, koja je i Tomi i čudnom tipu koga sam sretao za vreme studija na nekim ispitima prve godine Pravnog fakulteta (i odmah mi je bio izrazito nesimpatičan) oprostila njihovu ružnu prošlost i dala im lepa evropska odela, ispostaviće se lažnog sjaja. Jednom radikal, uvek radikal. Da, na izlasku sa pumpe pomislio sam da smo nadrljali, ali su glavobolja, tuga i brige preovladali. Ko će sad o tome da razmišlja, pomislio sam. A kad ne razmišljaš onda kad treba, moraš dugo, dugo da razmišljaš i da se boriš nakon što si bio pasivan i nezainteresovan.

Na žalost, taj dan osim za moju porodicu, postao je tragičan i za celu Srbiju, jer je jedan deo mojih sunarodnika odlučio da ih se izbori ne tiču. Velika greška. I moja i njihova. Lik koji je specijalizovan za groblja i nije baš siguran šta je to diplomirao, pokazao se kao privremeno rešenje. Na vlast je došao onaj tip koga sam sretao na faksu. Ali na žalost ništa što je na tom fakultetu naučio nije primenio u vršenju predsedničke dužnosti. Prisvoio je manje-više sve grane vlasti.
Nekoliko godina kasnije tražio sam način da se uključim u političku borbu, shvatajući da ovakvu zemlju ne želim da ostavim svojoj deci. Tako sam u nekom pogrešnom društvu došao na pravo mesto.

Mnogi ne znaju, a neki namerno zaboravljaju da je prvo okupljanje opozicije i stvaranje opozicionog bloka sa glavnim ciljem da se ovaj nakaradni režim smeni, odvijao na četvrtom spratu u Nušićevoj ulici u sali, koja će kasnije postati jedna od mojih omiljenih prostorija, jer smo profesor Aca i ja u njoj imali i tek ćemo imati zanimljive nastupe, sali Pokreta za Preokret. Poziv je uputio profesor iz Novog sada.

Šarmantan, pristojan i smiren, svestan da je pred njim trnovit put, ali odlučan, dosledan, iskren i pre svega istrajan, u prvom minutu sastanka postao mi je simpatičan. Izgleda i ja njemu. Sretali smo se još nekoliko puta. Nije mi puno trebalo da sa univerzitetskim profesorom Privrednog prava iz Novog sada, dr Jankom Veselinovićem, nađem zajednički jezik i postanem saradnik i prijatelj.

Sledile su teške godine, u kojima smo se nekad zaledili, a nekad padali u nesvest od vrućine. Profesor Aca i ja smo bez para iz budžeta, sa skromnim tehničkim sredstvima ukazivali Beograđanima koliko nas pljačka gradska vlast, preko računa za grejanje. Pokazali smo da u ceni goriva država uzima više od polovine onoga što plaćamo. Tražili smo i našli bednu, prljavu i nepristupačnu železničku stanicu u glavnom gradu. Pržili jaja na Trgu Republike i time pokazali šta znači behaton bez i jednog drveta u danima letnjih vrućina, tražili odgovor od gradonačelnika kad će građanima vratiti novac za centralno grejanje...

Ovih dana borimo se za svakog kvalitetnog čoveka koji treba da bude kontrolor na izborima. Od građana tražimo da ne ostanu kod kuće tog 3. aprila. Znamo mi da niko ne želi Brnabićku na mestu gradonačelnika, plagijatora Malog za premijera, niti Vučića za predsednika.

Potrebno je samo tog dana izaći i olovkom sve rešiti. Moramo biti bolji. Niko ne sme da se ponaša onako kako sam se i sam ponašao te tragične majske nedelje 2012. godine. Jer ako ne izaberemo najbolje što imamo - dobićemo najgore.

A onda niko nema prava da pita kad će nam biti bolje. Biće nam bolje kad svi budemo bolji i kad budemo spremni da pohrlimo na glasačka mesta i odlučno glasamo za promene. 

Bratislav Marković, advokat i član Pokreta za preokret

(www.bratislavmarkovic.com)