„Ne znam šta bih ti rekao“

„Otvorena“ sednica Vlade Republike Srbije bila je uobičajena „parada pijanstva i kiča“. Iako je iz Vlade najavljeno da će sednici „prisustvovati“ predsednik Srbije, ini nije „prisustvovao“, već je po običaju, vodio kolo. Čak je i reporterka „javnog servisa svih građana Srbije“, konstatovala gore navedeno - „predsednica Vlade, Ana Brnabić na svaku od tema glavnu reč je dala predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću“.

Ustav Republike Srbije, Zakon o predsedniku Republike i Zakon o Vladi, ne poznaju mogućnost da „glavnu reč“ na sednicama Vlade vodi predsednik države. Doduše, ne poznaju Ustav i Zakon o predsedniku ni mogućnost da predsednik države obavlja neku drugu javnu funkciju, pa je Vučić ipak nesmetano obavlja. Radi se o klasičnom krivičnom delu samovlašća i u tome leži sva suština raspada i kriminalizacije Srbije.

Posle nečuvene krize elektroenergetskog sistema (i ne samo njega) izazvane danima unapred najavljenim snegom, isplivale su slike blata kojim se hrani TENT. Preciznije rečeno, isplivalo je saznanje da se obrenovačko blato „obogaćuje“ ogromnim količinama mazuta da bi TENT dobio „ugalj“. Ovaj alhemijski proces naprednjačkog pretvaranja muda u bubrege, glorifikovao je prvi čovek Obrenovca, Miroslav Čučković, koji je još pre nekih dva meseca mudro zaključio - „tako to rade pravi domaćini“.

Niti je Vučić očuvao energetsku nezavisnost države, niti je „TENT učinio našu Srbiju najstabilnijom i spremnom za predstojeću zimu“. Struju mahnito uvozimo, a za gasom jurcamo. Vučićev predizborni izlet do Sočija okončao je u TENT-ovom blatu naprednjačkog gliba.

Kada čovek pogleda ko formalno vodi državu, dođe mu da se izriga. Ni obrazovanja, ni znanja, ni stručnosti, ni sposobnosti, ni morala, ni pameti. Nipodaštavanje svih društvenih i civilizacijskih vrednosti, a promocija primitivne bahatosti. Tako izgleda iznutra gledano, a od spolja viđeno je kriminal, nemoral, posmeh i poniženje. Rečju – prezir. Kako nas vide, tako nas i tretiraju. Hrvati kao „štakore“ i „štakorsku državu“, a šiptari kao „škije“ (svinje).

Za izgradnju termoelektrana „Kosovo A“ i „Kosovo B“ u Obiliću, od 1959. do danas, Srbija i bivša SFRJ dali su procenjenih deset milijardi dolara, a „Kosovo*“ planira da izgradi novu elektranu uz početno svetsko ulaganje od 1.3 milijarde dolara. Obilićki ugalj neuporedivo je boljeg kvaliteta od obrenovačkog, a rezerve se procenjuju na sledećih 150 godina! Zalihe kosovskog lignita predstavlju 76% ukupnih rezervi uglja u Srbiji!

Briselskim sporazumom i potonjim izvršnim derivatima, Aleksandar Vučić i Ivica Dačić, poklonili su separatistima i teroristima srce elektroenergetskog sistema Srbije. Na osnovu tog poklona, Albanija i „Kosovo*“, ovih dana su potpisali niz „bilateralnih“ ugovora, kojim su osim stvaranja „Velike Albanije“ na teritoriji Republike Srbije, legalizovali od Srbije otetu i od strane izdajnika poklonjenu TE Obilić. Ista ekipa poklanja Srbiju Kini, Rusiji, mutinacionanim kompanijama i svima koji su spremni da im se učipe i ostave nam jalovišta i otrove preko oranica.

Stiče se utisak da Aleksandar Vučić mrzi Srbiju i njene građane. Umesto najboljih, u sve rukovodeće strukture upregao je najgore, koji su potom razasuli svoj talog, što je proizvelo apsolutni državni kolaps i eksploziju bestijalnog primitivizma i kriminala. Eliminacija nauke i stručnosti ustoličila je primitivce i žgadiju kojoj je na pameti samo pljačka i zaduživanje, što postaje jedini prepoznatljivi „legat“ desetogodišnje vladavine sektopartije i bratomafije.

Za razliku od njega, ja znam šta bih rekao - OSTAVKA!

Davor Kalajžić, penzionisani službenik političke kancelarije specijalnog predstavnika Generalnog sekretara UN