Čuvaću izborne kutije, dosta pljačke!

Do sada, koza je čuvala kupus. Vreme je da kažemo dosta pljačke. Nekoliko godina sa dobrim ljudima iz Pokreta za Prekret ukazujemo na to koliko nas i gde država pljačka. Što se mene tiče, najviše sam upoznat sa otimačinom u Beogradu. Cene grejanja astronomski visoke, a sve to da bi imali pevajuću fontanu na Slaviji, ili jelku od 80.000 evra. Da bismo to pokazali građanima, u junu smo profesor Aca i ja ispržili jaje na Trgu republike. Naš novac otišao je i za čupanje zelenila sa glavnog trga u ovoj zemlji i stavljanje behaton kocki, koje su slagali i slagali... Moj Janko Trg republike zove aerodrom i, na žalost, uopšte u tome ne greši.

A vidiš, sve te mutne radnje, zloupotrebe, neosnovano naplaćivanje i nenamensko trošenje novca kreću od jedne, glavne krađe. Krađe na dan izbora. Ko ukrade izbore, taj ukrade i pravnu državu. A onda je sve moguće. Jer ne postoji ni jedna grana vlasti, već samo jedan čovek. Kad se falsifikuje narodna volja, zakoni više ne postoje i družina na vlasti radi šta god poželi, ili ono što im kaže ili omogući taj jedan čovek.

Narod je to video. Zbog toga smo dužni da na dan izbora sve vidimo, te da to ne bude lakrdija, nego izbori. Oni, naravno, to ne mogu biti do kraja, jer izborni uslovi ne da nisu jednaki, već apsolutno ne postoje.

Ali narod više ne veruje u ružičaste bljuvotine. Na nama je da budno motrimo trećeg aprila i ne dozvolimo krađu. Da ne dozvolimo bilo kakvu prinudu ili prisilu, fotografisanje glasačkog listića pored lične karte birača i još mnogo toga.

Za mene dileme nema. Biću kontrolor. Tog dana, kao i u svim danima izbornog procesa ne postoji važnija, niti časnija dužnost. Ako neko misli da je to ispod njegovog nivoa, ili ispod njegovog ljudskog, stručnog ili stranačkog rejtinga, grdno se vara. Nema veće časti i prečeg zadatka od toga da se budno čuvaju izborne kutije i dobiju stvarni izborni rezultati. Nakon toga, nema sumnje ispratićemo ih na smetlište istorije, a neke bogami i u ustanove zatvorenog tipa, baš onako kako zakoni ove zemlje nalažu. Zakoni koji su suspendovani voljom jednog čoveka, čemu će 3. aprila doći kraj.

Da, taj izborni dan i čuvanje izborne kutije i volje građana, nije lako. Rano se ustaje i ostaje sve do prebrojavanja glasova i popunjavanja zapisnika što nekad bude blizu ponoći. Ali to je samo jedan dan. Dan u kome sam ja spreman da ne odem u toalet i stavim pelenu ako treba. Da, ako treba staviću pelenu, da je u zemlji Srbiji ne bi nikad više stavio ni jedan radnik, te da ni jednom poslodavcu koga je doveo neovlašćeni prisvojitelj svake grane vlasti, ne padne napamet da može da to izgovori i tako ponizi radnike u Srbiji. Biću kontrolor da nakon tog dana u Srbiji pelene nose samo bebe kojih će nakon ovog dana u Srbiji nadam se biti mnogo više. Jer znajte, vratiće se rode kada Vučić ode.

Voleo bih da na mestima kontrolora vidim ugledne ljude, profesore, glumce, umetnike, javne ličnosti od integriteta, koji bi ovakvim svojim postupkom motivisali ljude da izađu i kažu dosta!

Ajde da budemo realni. Šta je jedan dan u odnosu na ceo život, a pre svega život naše dece. Dugujemo to potomcima i precima.

Dugujemo to narodu koji je izašao u subotu i oslobodio se straha.

Slobodu osvajamo sami, polako i sigurno.

Ali je u izbornom danu moramo i sačuvati.

A nakon toga imaćemo državu, zakone i vlast koja će odgovarati građanima. I nikom ništa nećemo dugovati, jer ćemo izbornu volju iskazati i sačuvati sami.

Bratislav Marković, advokat i član Pokreta za preokret

(www.bratislavmarkovic.com)