Heroji, lažovi i dramoseri

Vidiš, da nije baš ovako kako je, verovatno se ja ne bih petljao u politiku i svoje slobodno vreme upotrebio bi na neki hedonistički, a ne kao sada, često mazohistički način. Ali, u zemlji u kojoj sam rođen i živim ceo život, zemlji za koju je moj pradeda, sa mnogim drugim pradedovima prešao Albaniju, ukinuta je država, a time i sloboda. Pravo da biramo i budemo birani, da živimo od svog rada, jedemo zdravu hranu, udišemo čist vazduh i još mnogo toga.

Lažovima ne smetaju heroji zato što su po nacionalnosti ovo ili ono. Lažovi vređaju jedini narod u okruženju sa kojim nismo ratovali samo zbog toga što je Marinika skupila hrabrost i pristala da bude nosilac liste ujedinjene opozicije. A opet, ne napadaju oni Mariniku zbog nacionalne ili bilo koje pa čak i stranačke pripadnosti.

Marinika je napadnuta iz svih oružja jer je stala na čelo izuzetno ozbiljne opozicione grupe, sa idejom da Srbiji vrati državu. A time i slobodu, pravo na rad, vazduh, zemlju, hranu, ali i pravo da biramo i budemo birani na izborima. Namerno ne kažem slobodnim izborima. Jer država je ili pravna ili nije država, a izbori su ili slobodni ili nisu izbori.

U nadi da nam Rumunija zbog svih bljuvotina na zadrugarskoj televiziji neće objaviti rat, jer što se mene tiče nešto sam zauzet ovih dana da pucam iz haubice u pravcu južnog Banata na ljude koji mi ništa skrivili nisu, a opet u lika koji je oko pedesete na ubrzanom kursu postao pukovnik nešto nemam poverenja, moram da se osvrnem na neke druge (ili možda iste) događaje, ljude i izjave.

Crni je postao heroj onog dela Srbije kojoj i sam pripadam. Nazovi poslanici, dakle onaj deo sveta kome ja nikako ne pripadam, preko društvenih mreža huškaju ljude jedne na druge i objašnjavaju kako bi oni vozili sada već čuveni bager. Kao, oni se ne bi zaustavili, nego bi gazili "bagru", pa bi u rikverc. Lažu. Prvo oni čak ni bager ne umeju da voze. Hrabri su samo iza skupštinskog obezbeđenja, dok je parlament opasan metalnom ogradom kako ovoj zgradi koja u svom nazivu ima prefiks "narodna", narod uopšte ne bi mogao da priđe.

Zapravo, oni se samo odlično snalaze u skupštinskom restoranu. U ostalim restoranima, kad bi sami trebalo da plate svoje račune, ne bi znali šta će i kako će...

I baš ti i takvi lažni predstavnici naroda taj isti narod nazivaju bagrom, a Crni je za njih zlikovac. Ne znaju oni da narod ima puno pravo da izražava svoje nezadovoljstvo na ulicama, saobraćajnicama i trgovima.

Naravno, nemaju pojma o još mnogo toga. Crni pre neki dan na bageru nije izvršio ni jedno krivično delo, a sigurno je da nije izvršio delo za koje se goni po službenoj dužnosti. Imajte živaca za kratku pravnu analizu. Bez obzira na premijerkinu tvrdnju da je bager išao polako (za razliku od svih ostalih koji učestvuju u trkama formule 1), da Crni nije svojim golim rukama obuzdao lika koji je upravljao bagerom, posledice su mogle biti tragične.

Sve što je uradio Crni, uradio je u nužnoj odbrani, jer je to ona odbrana koja je neophodno potrebna da od sebe ili drugoga odbiješ istovremeni protivpravni napad. Dakle, baš onakav napad kakav je vršio lik na bageru.

Drugo, Crni je liku sa bagera naneo samo lake telesne povrede, a krivično delo nanošenja lake telesne povrede iz stava jedan ovog dela nije u nadležnosti javnog tužilaštva jer se za njega ne goni po službenoj dužnosti. Policijsko zadržavanje Crnog dakle, bilo je potpuno neosnovano i pravno nepotrebno. Ono je dakle bilo političko.

I ovde, nakon heroja u koje svakako spadaju Marinika, Crni ali mnogi drugi (sad će bivši šoferi a sadašnji moćnici na mi nakače epitet poltrona) lažova, o kojima sam već govorio (oni što prete da bi gazili "bagru" bagerom, ali jebiga ne umeju da ga voze) stižemo do veoma nezgodnog dela nesrećne srpske javnosti, a to su dramoseri.

Dramoseri bi, eto, sve drugačije. Jadan Crni, iskoristiše ga političari da se slikaju sa njim.

Uvažena gospoda dramoseri ne razumeju, dakle, da Crni nije bio policijski zadržan iz pravnih, već iz političkih razloga. Šta bi se dogodilo da Marinika i ostali opozicioni lideri nisu bili tamo ili da mu nisu dali podršku? Ako je neko zadržan kao politički protivnik, osloboditi ga možeš samo političkim pritiskom.

Da nije bilo ovog političkog pritiska, ne bi se iz usta čoveka koji nezakonito odlučuje o svemu začulo da Crnom ne sme ništa loše da se desi. Valjda nam je svima jasno, da ova rečenica nije izgovorena iskreno, već iznuđena teškom mukom, baš tih političara kojima se zamera da su potrčali da se sa njim slikaju.

Ne, gospodo dramoseri, ti ljudi išli su tamo da ga sačuvaju. Kako su znali i umeli.

I da, gospodo dramoseri, znam ja da stvari ne izgledaju savršeno, verovatno mnogo bolje od većine vas. I možda se nekad osetim zbog nekih stvari lošije od vas.

Ali me sramota da jedna hrabra žena bude izložena jezivom progonu, a da ja mudrujem po mrežama. Nema mi druge nego da stanen uz nju, kao i mnogi moji saborci.

Ujedinili smo se, a to je traženo. Ona je pristala da njeno ime bude simbol tog ujedinjenja. Znala je da će se i do tada jezivi napadi samo pojačati.

Dugujemo joj podršku, a ne prazno i nepotrebno mudrovanje.

Jer koliko je teško ona to zna bolje od svih nas…

Bratislav Marković, advokat i član Pokreta za preokret

(www.bratislavmarkovic.com)