Lečić i Spasić u epizodi "Sigurna kuća za silovatelje"

Onako na prvu loptu, radi se o tri stvari.

Prvo, osim što su silovatelji, Sima Spasić i Branislav Lečić su drekavci. Izašli na svetlost iz ruševina sopstvene savesti ova dva manekena nemorala, kojima diriguje gospodar zla sa Andrićevog venca, predano zagađuju javni prostor lažima, uvredama i kletvama.

Sima je majstor uličnih megafon performansa u kojima brani književnika Vesić Gorana i mural a napada i kune sve koji se usude da kažu nešto protiv njegovog gazde. Njegovo primitivno arlaukanje, koje uredno obezbeđuju neuniformisani policajci, postalo je merilo histerije koje istina, koju izgovara opozicija, izaziva kod Vučića i njegove ekipe.

Lečić je, u skladu sa profesijom, izabrao scenski nastup i TV studio, gde dobro naučenu, a loše odigranu ulogu opozicionara dokazuje tezom da mu je Đilas namestio silovanje jedne glumice, i to preko novinarke Insajdera. U nastupima, koji kao da je pisala naprednjačka princeza prostakluka Vladanka Malović a režirao Vučićev politički praotac Vojislav Šešelja, nedostaje samo jedan detalj - svedočenje još jedne glumice o tome da je i nju silovao. Merima Isaković o svom iskustvu sa Lečićem svedoči ovim rečima:

"Bilo mi je 18 godina. Jesen 1978. Ugurao me u stan. Skinuo mi haljinu. Ne pokušavaj da vrištiš. Niko te neće čuti. Oborio me na pod. Osećala sam kako me lomi. Boliiii svaka koščica. Samo ne ovako. Molim te, Bože! Ako uspe, umreću noćas. Uživa u mom strahu. Osećam taj zadah. Kao miris truleži. Zastrašujući pogled. Prazan i crn. Oči bez duše".

Drugo, Branislava Lečića i Simu Spasića, inače silovatelje, povezuje i to što žive u sigurnim kućama koje im je obezbedio njihov gazda. Spasiću je za potrebe stanovanja preuređena kancelarija u "Beograđanki". Lokacija je izabrana sa mnogo pažnje, jednako je blizu kancelariji zla na Andrićevom vencu, iz koje Sima dobija instrukcije, koliko i svim mestima na kojima je danas moguće organizovati skup na kome se govori protiv Vučićevog režima koji je generalni pokrovitelj silovatelja.

Kod Lečića situacija je malo kompleksnija jer ovaj ne može da zamisli život bez TV Pinka. Nedavno je u svojoj čežnji da se istog dokopa predlagao "marš na Pink". A gazda k'o gazda, hoće da učini svojim najamnicima kada može, pa je Vučić Lečića uselio u studio TV Pinka, gde menja svog kolegu Palmu, organizatora bunga-bunga žurki, i dežura pored torte koju iz zatvora u studio ružičaste televizije šalje Legija lično. (Obe stvari su se stvarno dogodile, ko ne veruje neka proveri.)

Treća stvar koja povezuje dvojac Spasić - Lečić, za koje tri žene tvrde da su silovatelji, jeste priroda njihovog radnog angažmana. Ove dve profi narikače angažovane su na privremenim i povremenim poslovima pljuvanja režimskih neistomišljenika. Spasić za ovaj svoj posao dobija platu od 140.000 dinara. Pre toga je odležao četiri i po godine zbog silovanja. Lečić nije odležao ništa i shodno tome nema platu.

Uloge su podeljene. Spasić je nesrećnik. Lečić je bestidnik. Režiser je Vučić. Epizoda "Sigurna kuća" je gotova. Kraj serije je za nekoliko meseci. A onda neće biti sigurnih kuća za silovatelje.

P.S. Da ne bude zabune, za mene su Lečić i Spasić silovatelji. Verujem Sandri, Danijeli i Merimi. Preslušao sam i snimak koji je pustila Danijela. Verujem svojim ušima. Svi koji ovaj dvojac promovišu, podržavaju i pomažu su njihovi saučesnici. Oni zajedno iznova siluju sve znane i neznane žrtve svaki put kada Spasić i Lečić progovore. Nikada neću prestati to da tvrdim. Prihvatam svaku kaznu za to. I zatvor je za ljude. Ne i za silovatelje. Bar ne u Srbiji. Bar ne danas.

Branko Miljuš, izvršni sekretar Političkog saveta Stranke slobode i pravde