Boško Obradović nedeljom: Nove, naprednjačke metode pljačke naroda i države

U knjizi „Kriminalni krugovi – Bela knjiga o kriminalu i korupciji u vrhu MUP-a Srbije i aktuelne vlasti SNS” opisao sam tri najveće kriminalne delatnosti na svetu u kojima su uhvaćeni i predstavnici vlasti u Srbiji, a to su trgovina drogom, trgovina oružjem i trgovina ljudima (migrantima). Setimo se kako je direktor iz SNS u državnoj kompaniji koja se bavi proizvodnjom oružja prodavao robu ispod cene privatnim kompanijama bliskim vlastima, koje su se potom bogatile na preprodaji oružja u inostranstvu dok je državna kompanija propadala. Podrazumeva se da su te privatne firme sponzori vladajuće stranke i da ih vode rođaci najviših stranačkih funkcionera. Ili, kako najveću otkrivenu plantažu marihuane u savremenoj Evropi obezbeđuju aktivni pripadnici službi državne bezbednosti, vode prijatelji vladajućeg režima, a posećuju najviši državni funkcioneri.

Ili, da navedem najnoviji primer o kome ne sme da se čuje ni reč u javnosti, kako je mađarska policija otkrila 50 podzemnih tunela ispod granice sa Srbijom kroz koje su krijumčareni migranti, što je bilo nemoguće realizovati bez podrške pojedinaca iz MUP-a i vlasti koji se bogate i na ovaj kriminalni način i dele zaradu sa SNS. Podsetiću da je pre nekoliko godina autobusima firmi bliskih SNS, koje su jedine imale dozvolu za prevoz migranata od Preševa do Subotice, balkanskom rutom preko naše zemlje prevezeno skoro milion migranata. Zaradu koju je imala SNS na procentu od naduvanih cena autobuskih karata za svakoga od njih možete izračunati sami.

U senci ovih krupnih afera kriminala i korupcije u vrhu aktuelne vlasti ostali su drugi, stari i novi, napredni sistemi pljačke naroda i države koji se sprovode potpuno sistemski, a to su korupcija kroz javne nabavke i kapitalne infrastukturne projekte. Prethodna vlast je rasprodavala državna preduzeća i resurse da bi se ugradila u svaku od tih prodaja, a sadašnja vlast je samo nastavila istu praksu prodajući RTB Bor, PKB, Komercijalnu banku, Aerodrom Beograd, Beograđanku, Sava centar...

Međutim, Vučićeva vlast je usavršila korupciju do ranije neslućenih razmera kroz potpuno ukidanje konkurencije u javnim nabavkama, tako što na tenderima mogu da učestvuju i pobede samo režimske stranačke, burazerske i kumovske firme. Tako je u prošloj, 2020. godini gotovo tri milijarde evra iz državnog budžeta potrošeno za sto najvrednijih ugovora koji su sklopljeni sa državom gotovo bez ikakve konkurencije, jer je prosečan broj ponuđača iznosio 1,27 po ugovoru, dok u 79 od 100 najvrednijih ugovora je postojao samo jedan ponuđač i konkurencije uopšte nije ni bilo.

To nije sve. Novi, unapređeni sistem korupcije donosi zaključivanje međunarodnih ugovora bez tendera sistemom direktne pogodbe. Vlada Srbije je samo u ovoj godini preko Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zaključila još jedan u nizu izuzetno nepovoljnih, preskupih i netransparentnih aranžmana sa kineskom kompanijom „China Road and Bridge Corporation (CRBC)” vredan 3, 2 milijarde evra. Ovim ugovorom predviđeno je da ova kineska kompanija u 65 opština i gradova Srbije na 73 lokacije gradi postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kanalizacione mreže i pumpne stanice. Zašto ove poslove ne bi radile domaće firme i naša građevinska operativa već strane firme?

Sa istom kompanijom na isti način već su sklopljeni drugi ugovori za razne infrastrukturne projekte (putevi, pruge, mostovi...) u ukupnoj visini od 8 milijardi evra, uvek bez međunarodnog tendera i bilo kakve konkurencije. I tako isto se radi i sa drugim stranim kreditorima i izvođačima radova: SAD, Turska, UAE, Rusija, Nemačka, Francuska... Ovih dana Beograd potresaju najnoviji korupcionaški skandali: spalionica komunalnog otpada u Vinči, Vesićev metro koji je skočio sa početne 2 na sadašnjih 6 milijardi evra (kome ide razlika od 4 milijarde), prodaja strateškog državnog instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“... Da ovde posebno ne govorim o kriminalnim subvencijama stranim firmama za svako novootvoreno radno mesto dok domaći preduzetnici grcaju usled negativnih posledica pandemije.

Nije sporno da su Srbiji potrebni novi putevi, železnica, bolnice, beogradski metro i da je ova vlast dosta uradila po tom pitanju. Ali – po koju cenu? Dobri su i korisni veliki infrastrukturni radovi, ali zašto su svi preplaćeni, zašto svaki na kraju ispadne više puta skuplji od prvobitne cene i kome ide razlika u ceni, zašto na svakome moraju da rade strane firme, a domaće samo kao podizvođači? Zašto od stranaca uzimamo kredite na koje plaćamo kamate uz uslov da poslove sa državom moraju da dobiju strane firme iz zemlje kreditora? Ako već uzimamo kredite onda to treba da radimo da bismo uposlili domaće firme i za ono što će povećati našu zaposlenost, razvoj domaće privrede, naše plate i naš BDP. Građevinarstvo je postalo majka korupcije i tu se nalazi najveći prostor za razne kriminalne delatnosti.

Za ovu razliku u ceni i onu koruptivnu tendersku ugradnju moglo je mnogo toga da se uradi i poboljša u sferi zdravstva, kulture, ekologije, socijalne politike ili obrazovanja. Dakle, kada čujete ovako nešto znajte da je neko na vlasti zavukao ruku direktno u vaš džep i da zbog toga niste dobili ono što vam sleduje od države za vas i vašu porodicu. Za 10 godina vlasti SNS je prešla put od borbe protiv kriminala i korupcije do simbola korumpirane vlasti koja je ogrezla u razne kriminalne aktivnosti. Pošteno je da sadašnji vlastodršci padnu na istoj temi na kojoj su na vlast i došli, ali da ovoga puta krivično odgovaraju i budu lustrirani, odnosno da im bude zabranjeno obavljanje bilo kakve javne funkcije ubuduće.

Autor je predsednik Srpskog pokreta Dveri.