Piše Goran Kaluđerović: Otvori oči - podigni glas

Potreba SNS da isključe iz javnog života mog prijatelja uterujući strah meštanima putem samo njima znanih kodiranih poruka koje meštani treba da prepoznaju, uslovio je da oni izbegavaju druženje s njim. Njegov kum je skoro otvorio firmu u toj sredini i mog prijatelja nije pozvao na svečanost povodom otvaranja firme. Kum mu se iz preventivnih razloga uplašio za buduće poslovanje svoje firme ukoliko bi na svečanom otvaranju bio i moj prijatelj. Izgleda da je to u tradiciji kumovskih odnosa u Srbiji.

U pomenutom telefonskom razgovoru prijatelj mi ukazuje na značaj Valtazara Bogišića, srpskog istoričara prava, profesora i pravnika. Taj telefonski razgovor mi je pokazao svu bedu postojećih društvenih odnosa u našoj zajednici preko barem dve poruke. Prva poruka govori, kakve su posledice javnog angažmana pa ma kako on uspešan bio, ukoliko se ne priklonite nadošloj hordi.

Druga poruka govori, o rajinskom mentalitetu ovdašnjeg življa koji sopstveno (pre)življavanje nužno vezuje za autoritarne grupacije na vlasti. A Valtazar Bogišić? Kao tvorac Opšteg imovinskog zakonika Crne Gora pre skoro vek i po, naveo je odredbe koje i danas mogu biti jednako aktuelne a o koje se oglušuju nosioci političke moći u Srbiji. "Zakon je za svakoga zakon", "Zakon je zakon ma kako opor bio", "Pravdi je nasilje najgori neprijatelj" jesu samo neke odredbe kojima se hoće normativno uobličiti jedna zajednica i uvest u red civilizovanih.

Danas, gotovo vek i po kasnije ovi prostori trebaju pravno uobličavanje koje će biti primenljivo na sve pripadnike te zajednice. Sama činjenica da su pripadnici nosilaca političke moći često izuzeti od normativne odgovoronosti govori da se naše društvo još uvek nalazi u poziciji pretpolitičkih društava.

Kako drugačije tumačiti činjenicu da ne odgovaraju oni koji neosnovano podižu krivične prijave, ili da se u trećoj deceniji dvadeset prvog veka vode pregovori između vlasti i opozicije o izbornim uslovima, iako je svakom površnom poznavaocu društvenih i političkih prilika jasno da su zakonskom aktima te procedure jasno definisane. Kako tumačiti činjenicu da u svim mogućim aferama, s tragičnim posledicama u ljudskim životima i materijalnoj šteti po društvo i državu, ne odgovaraju pripadnici vladajuće klike koji do budalastosti prebacuju tu odgovornost na opoziciju i najviše jednog od njenih vođa, Dragana Đilasa.

Pa da je nešto protivzakonito uradio ili stekao ne verujem da bi danas uopšte bio u javnom prostoru. Ako se hoće urediti naša zajednica pravno će morati odgovarati svi oni koji su se o zakon ogrešili. Previše ih je u vladajućoj kliki. Smisao uređenja jedne zajednice i nije u isključivanju njenih članova iz društvenog života nego u odgovaranju za neodgovorno činjenje ili nečinjenje protivno zakonima.

Svakako da će sva protivzakonska ponašanja doći na naplatu, od Savamale do svih korupcionaških. Mogući propusti u nekažnjavanju odgovornih za ukupno stanje u našem društvu bili bi i nepovratni put naše države i društva ka necivilizovanom.

Goran Kaluđerović, doktor političkih nauka