J... mu se za njih

Ponekad mu pošaljem neki moj tekst za koji verujem da bi mu mogao biti zanimljiv. Izvalim neki fazon, verujem da ponekad uspem da ga nasmejem, jer znam da je pretrpan obavezama i da oni koji žele promene, a takvih je bogu hvala mnogo gledaju u njega, očekuju podršku, saradnju, savet ili mišljenje. Svratim ponekad do njih, uglavnom da vidim Branka. Vrvi kao u košnici. Kipi od pozitivne energije.

Već godinama je izložen najbrutalnijim i najprimitivnijim napadima. Koliko znam, međutim, ovi napadi više nerviraju nas, njegove istomišljenike, prijatelje i saradnike nego njega samog. Valjda je oguglao. A vidiš ja nisam. Ne izigravam ja većeg katolika od pape, nego se radi o nečem drugom. Koliko god meni teško padali napadi na njega, jer čoveka znam i svestan sam da se radi o gomili gluposti, glavni problem je potpuno urušavanje ove zemlje ne samo u pravnom, već i u moralnom smislu.

Više puta sam napisao da ako neko nekog optužuje za izvršenje krivičnih dela, taj bi to morao i da dokaže. A ako onaj ko takve optužbe iznosi za njih nema dokaze, onda taj ko to govori mora krivično odgovarati. Zakon je tu potpuno jasan. U ovoj zemlji međutim, niko već godinama za vreme vladavine aktuelne vlasti ne mari za zakon. Vlada zakon moćnih. Politička moć je ono što vlada ovom zemljom. Političkom moći i poltronstvom vlasnici nekih privatnih televizija došli su do nacionalnih frekvencija, koje predstavljaju važan resurs jedne države. U Srbiji su nacionalne frekvencije zloupotrebljene i služe režimu za opstanak na vlasti, a ne za ono za šta bi trebalo, a to je informisanje i edukacija građana.

Svedoci smo međutim kontraefekta koji proizvodi trenutna ogavna ružičasta propagandna mašinerija. Narod je prestao da veruje onome što vidi na ekranu, zagledao se u svoje frižidere, novčanike, račune za struju i grejanje, poreska rešenja, ali i u cenovnike na benzinskim pumpama, koji pokazuju svakodnevni skok cene goriva, koja je u Srbiji jedna od najviših u Evropi, a u regionu, gorivo nam je ubedljivo najskuplje.

Ljudi širom Srbije žele da sa nekim o tome razgovaraju. Ne, ne sa onima koji ih prinudno dovode na mitinge na kojima ogradom odvojen od naroda čovek koji je ukrao pravnu državu izbacuje svoje parole u koje niko ne veruje. Ljudi žele da razgovaraju sa nekim, oči u oči.

I onda u svom gradu, u svojoj glavnoj ulici, ili svom parku, naiđu na čoveka o kome godinama slušaju i čitaju sve najgore. Gle čuda, ljudi počinju da razmišljaju. Gase televizor i žele da čuju čoveka koji je ispred njih i gleda ih u oči. Shvataju da on nije ono za šta ga predstavljaju režimski mediji. Čovek sa svojom ekipom ima plan. Ima koaliciju, ima ljude, ima ideju...

I ne, nije on bivša vlast. Nije on nikad bio vlast koja je mogla uticati na nezavisnost Kosova. Bio je gradonačelnik Beograda, a to je važna, ali ipak samo operativna funkcija. Mogao je da kreira politiku razvoja glavnog grada. I dobro je to radio. Ali osim toga, nije mogao uticati na politiku ove zemlje. Zbog toga ne mislim da je on bivša vlast. Oni koji ga za to optužuju na vlasti su sa kratkim pauzama već trideset godina.

Kažem, nisam ga dugo video. I ja sam zauzet u Preokretu. Ali idem sa njegovim ljudima na štandove. I vidim da su lepi, pristojni, odlučni i sve snažniji. Ima ih svuda.

Kao rezultat toga stigla su istraživanja koja pokazuju da opozicija koja se ujedinila pobeđuje u aprilu. I baš je to dodatno izbezumilo i do sada bezumne tvorce najnovije gadosti. A on? Ništa, on razvija stranku i koaliciju. I sve je moćniji. Razgovara sa ljudima, jer mu je do njih stalo.

A šta misli o ovima što su napravili spot?

Jebe mu se za njih…

Bratislav Marković, advokat i član Pokreta za preokret

http://www.bratislavmarkovic.com/