Piše Goran Kaluđerović: Svaka sličnost je namerna

Dragan Đilas je u pravu. Slobodu mogu izvojevati samo građani Srbije, kaže predsednik SSP. Pretpostavljamo de je to izraz razočaranosti u evropske političare koji se oglušuju o evropske vrednosti, u Srbiji tek u tragovima u upotrebi. Đilas: ”Iskreno sam očekivao da će oni koji dođu iz Evrope da poštuju neke evropske vrednosti - slobodu, demokratiju, pravo čoveka da ga niko ne tera da glasa ovako ili onako... Nažalost, sramota je za celu Evropu kakav odnos ima prema Srbiji, kao što je sramota i odnos gospođe Merkel ili predsednice Evropske komisije Ursule von der Leyen, koja dođe i hvali vladavinu prava… (Direktno, 10. 10. 2021).

Taj stav Dragana Đilasa potkrepljujemo stavom iz Deklaracije usvojene na samitu EU i Zapadnog Balkana (06. 10. 2021) gde se kaže da EU “pozdravlja posvećenost partnera sa Zapadnog Balkana demokratiji, fundamentalnim pravima i vrednostima i vladavini prava kao i očuvanju napora u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala”. Deklaracija je izašla u isto vreme kada Centar savremene politike (European Western Balkans) objavljuje izveštaj iz senke “Stanje demokratije u Srbiji 2021” u kojem je zabeleženo da nije došlo ni do kakvog napretka u vezi s izborima, gde “ništa ne uliva nadu da će sledeći izbori biti u regularnoj atmosferi” a zabeležen je i pad Srbije na indeksu vladavine prava gde je od 139 zemalja zauzela 81. mesto.

Nesumnjivo da sve to znaju i evropski političari koji, očigledno, šalju neiskrene poruke. Zašto? “Ne postoje naši stalni prijatelji i naši stalni neprijatelji, postoje samo naši stalni interesi” legendarna je izjava Vinstona Čerčila koju uzurpator države ne razume jer se malo - malo poziva na prijateljstvo raznih svetskih političara od kojih su neki jednako tako opskurne ličnosti kao on. Iza deklarativnih izjava, dakle, postoje skriveni interesi moćnijih država koje stanje demokratije, vladavine prava, slobode i generalno civilizacijskih vrednosti u Srbiji zanima “koliko i lanjski sneg” ili je to utisak koji se stvara kod slobodoumnih ljudi. Takav stav uzurpator razume kao podršku koja proizvodi oblik osionosti koji izražava na sledeći način:

”Ja sam predsednik Srbije, treba da donosim važne odluke. A kretenima da kažem da su kreteni. Super, da l' kreteni mogu da imaju 3, 5 ili 20 odsto? Pa mogu. Imali smo neke koji su imali 20-21 odsto. Šta da radite, to vam je život” - rekao je Vučić, govoreći o opoziciji.

Ta vrsta osionosti i uverenja da su mu postupci jedino ispravni iako je očigledno da se radi o razvaljivanju države i društva, bez trunke pokajanja za sve nečoveštvo (koje se, istina, ne manifestuju istrebljenjem opozicije), neodoljivo podseća na one političare koji su negirali svaku umešanost u istrebljenje celih naroda u prošlosti. Gde smo tu mi? Čini nam se umesnim citirati čuvenog nemačkog filozofa Karla Jaspersa koji je u delu “O pitanju nemačke krivice” izeneo stav da "svaki čovek snosi deo odgovornosti za svoju vlast", odnosno "zločinačku državu", kako je definisao Hitlerovu Nemačku, tačnije da nacisti ne bi mogli da počine stravične zločine bez masovne podrške u različitim slojevima nemačkog društva.

Stoga je smatrao da s univerziteta treba otpustiti sve profesore koji su sarađivali sa nacistima. Hrabar i čovečan stav nemačkog filozofa proizveo je od njega jednu od najneomiljenijih ličnosti u Nemačkoj. Studenti na predavanjima su mu se smejali i rugali, te lupali cipelama o pod. Razočarani Jaspers konstatovao je sredinom 1960-ih da se nemačko javno mnjenje ne razlikuje od onog iz vremena nacizma, te da su i dalje zarobljenici svesti koja je omogućila Hitleru da dođe na vlast. Stoga su svi oni koji su podržavali Hitlera krivi skoro koliko i on sam, isticao je čuveni filozof.

Ovdašnje glasače opskurnih grupacija iz SNS kao da istina ne oslobađa i ne čini ih boljim ljudima. Srpsko javno mnjenje ne razlikuje se od onog iz poslednje decenije dvadesetog veka koje je podržavalo pogubnu politiku Slobodana Miloševića i sada je zarobljenik iste one svesti koja je omogućila da država bude jednako tako zaposednuta od nedostojnih grupacija.

Tu, izgleda, više ni ogledalo ne može pomoći!

Goran Kaluđerović, doktor političkih nauka