Boško Obradović nedeljom: Dijana Hrkalović je kadar SNS - ko je njen pravi šef?

S obzirom na to da je u tom času predsednik beogradskog odbora SNS i nosilac izborne liste za gradske izbore u Beogradu bio Aleksandar Vučić, tadašnji zamenik predsednika SNS, malo je verovatno da je Dijana Hrkalović mogla postati kandidat za odbornika bez njegove saglasnosti. Samo posle dva meseca izuzetno kratkog odborničkog staža, Dijana Hrkalović biva prekomandovana u BIA.

Ključno pitanje svih pitanja glasi: na čiji predlog Dijana Hrkalović postaje radnik Bezbednosno-informativne agencije? S obzirom da je Aleksandar Vučić tada već novi predsednik SNS, ministar odbrane i prvi potpredsednik Vlade zadužen upravo za borbu protiv kriminala i korupcije, teško da je ovaj prelazak Dijane Hrkalović u BIA mogao biti izvršen bez njegovog znanja. Važno pitanje je i da li je Dijana Hrkalović prošla bilo kakvu bezbednosnu proveru u BIA. 

Posle samo dve godine rada u službi državne bezbednosti, Dijana Hrkalović 2014. dobija novu prekomandu, ovoga puta u MUP, i to direktno u Kabinet ministra policije Nebojše Stefanovića za zamenika šefa Kabineta. To govori da je Dijana Hrkalović već postala osoba od visokog poverenja u vrhu SNS. S obzirom da je u to vreme SNS klan još uvek jedinstven i da je Nebojša Stefanović čovek od najvećeg poverenja i desna ruka Aleksandra Vučića, teško je zamisliti da je ova prekomanda izvršena bez Vučićeve saglasnosti. Pre će biti da je ona u tom trenutku Vučićev kadar.

Hrkalović iz vrha SNS dobija jedan od veoma delikatnih i važnih zadataka: da bude veza sa novim kriminalnim klanom na čijem je čelu Aleksandar Stanković, koji je preuzeo kontrolu i nad navijačima na južnoj tribini Partizanovog stadiona. Aleksandar Stanković je lice iz kriminalnog miljea pod zaštitom policije, jer iako ima pravosnažnu presudu za odsluženje zatvorske kazne nalazi se na slobodi i bavi kriminalnim aktivnostima. Dijana Hrkalović postaje glavna veza između MUP-a i ovog kriminalnog klana, na čije čelo će posle Stankovićevog ubistva doći Belivuk.

Ako se podsetimo Vučićeve reakcije nakon ubistva Stankovića i najave žestoke reakcije države, to je izgledalo kao da je ubijen visoki funkcioner SNS i njegov blizak prijatelj. Sve to nam govori da je ovaj klan bio pod direktnom zaštitom vladajuće stranke jer je obavljao razne prljave poslove za vlast: od kontrole onoga što će se skandirati na fudbalskim stadionima, da slučajno ne bi krenulo skandiranje protiv Vučićeve vlasti, do slanja batinaša u džipovima bez saobraćajnih oznaka koji su vršili pritisak na birače na lokalnim izborima širom Srbije i obezbeđivanja mitinga vladajuće stranke, pa čak i same inauguracije novog predsednika države Aleksandra Vučića 2017. godine. 

Više je nego interesantan i indikativan dalji uspon u karijeri Dijane Hrkalović. Ona najpre 2016. godine postaje sekretar Uprave kriminalističke policije, čime lice bez ikakvog policijskog znanja i iskustva dolazi na jednu od najviših i najodgovornijih operativnih funkcija u MUP-u, slično kao što Goran Papić, kum ministra policije i takođe ličnost bez ikakve policijske škole i staža, postaje zamenik načelnika Službe za borbu protiv organizovanog kriminala.

Samo godinu dana kasnije, 2017, Dijana Hrkalović biva imenovana za državnog sekretara MUP-a i postaje desna ruka tadašnjeg ministra policije Nebojše Stefanovića, što je nesumnjivo politička funkcija na koju nije mogla biti postavljena bez saglasnosti predsednika SNS Aleksandra Vučića, koji kontroliše i mnogo manje važna kadrovska i druga pitanja u državi. 

Dijana Hrkalović nije bila toliko poznata široj javnosti dok je sticajem okolnosti lično nisam izvukao na svetlost dana prilikom direktnog suočavanja u policijskoj stanici u Guči na dan lokalnih izbora u opštini Lučani 2018. godine, odakle je komandovala parapolicijskim i mafijaškim odredima koji su krstarili Dragačevom u funkciji zastrašivanja birača. Tamo Dijana Hrkalović nije mogla biti prisutna bez odobrenja ili naloga sa najvišeg mesta u vrhu SNS.

Ne zaboravimo da je zbog toga Nebojša Stefanović Vučiću ponudio ostavku na mesto ministra policije, što je jedinstven slučaj u 10 godina dugoj vladavini SNS. Šta je to bilo toliko krupno da ministar policije ponudi svoju ostavku sem ako nije to bila želja da zaštiti pravog šefa i nalogodavca Dijane Hrkalović i sakrije njenu pravu ulogu u MUP-u? Veoma je zanimljivo obrazloženje koje se pojavilo u medijima o tome zašto je Dijana Hrkalović tek sada uhapšena iako je prošlo četiri godine od ubistva Vlastimira Miloševića u vezi sa kojim se ona sumnjiči za skrivanje ili uništavanje dokaza, jer je prema tim medijskim navodima iza ubistva stajao Belivukov klan.

Dakle, neko iz policije je sve do sada držao sakriven ključni dokaz protiv Dijane Hrkalović i nije ga predao tužilaštvu dok nije dato odobrenje za to. Kao što je policija znala za kuću u Ritopeku u kojoj je klan Veljka Belivuka vršio ubistva, ali nije imala odobrenje da tamo uđe i hapsi jer je ovaj klan bio pod zaštitom vlasti. Dijani Hrkalović se sada određuje pritvor od 30 dana kako ne bi uticala na svedoke nakon što je bila zaštićena i mogla da utiče na svedoke i sklanja dokaze više od četiri godine. Ko je njen zaštitnik? Njoj se takođe pripisuje organizacija nezakonitog prisluškivanja predsednika SNS i njegove porodice, ali se zaboravlja da je tajno i protivzakonito prosluškivanje političkih protivnika i novinara bio njen prvi zadatak od dolaska u Kabinet ministra policije gde je napravljena ova parapolicijska struktura.

Drugo je pitanje da li je uopšte i kako došlo do toga da je ovaj tim za prisluškivanje počeo da opservira i samog predsednika SNS koji je verovatno nalogodavac formiranja ovog tima. Ključni zaključak glasi: Dijana Hrkalović nikada ne bi postala to što jeste - glavni eksponent mafije u vrhu MUP-a - da nije bilo SNS koja joj je kao svom proverenom kadru praktično delegirala taj zadatak. Dijana Hrkalović je kadar SNS i Aleksandra Vučića lično. Da li se ona u međuvremenu osilila i osamostalila, da li je počela više da radi za mafiju nego za državu, da li je prešla na stranu klana Nebojše Stefanovića koji se u međuvremenu odvojio u SNS ili je nešto drugo u pitanju, ali Dijana Hrkalović se nikako ne može posmatrati izolovano od vlasti i vladajuće stranke.

Ona je, kao i Stanković i Belivuk, njihovo čedo. Svi oni su nastali kao projekat vladajuće stranke i zato se pored njihove lične krivične odgovornosti mora postaviti pitanje i političke i krivične odgovornosti njihovih šefova u vrhu SNS bez kojih oni nikada ne bi došli na visoke državne i mafijaške pozicije na kojima su se nalazili. Kada je došlo do verbalne rasprave između Dijane Hrkalović i mene u policijskoj stanici u Guči, i kada sam u direktnom prenosu na društvenim mrežama rekao da je ona lice mafije u vrhu vlasti, na mene se obrušio kompletan vladajući režim, predstavljajući ovaj događaj kao napad na ženu. Danas je ta žena u zatvoru upravo zbog onoga o čemu sam ja tada javno progovorio, a još uvek nisam čuo niti jedno izvinjenje ili priznanje od strane predstavnika vlasti. 

Autor je predsednik Srpskog pokreta Dveri.