Izdajnik

A postoji i drugačiji scenario. Sveobuhvatnim bojkotom UČK izbora, Srbija širom otvara vrata povratku ugašenih srpskih institucija na AP KiM. Za početak četiri severne opštine bez ikakvih problema mogu da u roku od najviše 5 dana reinstaliraju sve ono što je Aleksandar Vučić brižljivo ovih skoro 10 godina uništavao. Pripadnici „kosovske“ policije, koji su 99% Srbi, uniforme sa grbom „Kosova“ mogu da prelepe stikerom Republike Srbije i da vidimo šta će onda da radi Kurti?

Na vrata Kurtijevih opština staviti katance, a zaposlene prestrojiti na organizaciju srpskih izbora i transformisanje privremenih opštinskih veća u normalne srpske opštine, kakve su postojale sve do dolaska Aleksandra Vučića. Njegove granične prelaze na Jarinju i Brnjaku počistiti u roku od 5 minuta, jer se tzv. „kosovski“ kontejneri nalaze na pet metara od naših i tu 90% rade Srbi. Zatečene Arbanase treba pod pratnjom sprovesti do Dudinog krša i pustiti ih da se vrate tamo odakle su došli.

U takvom razvoju događaja ROSU ne bi smela nos da pomoli ka severu, jer bi vrlo dobro znali šta ih čeka, a KFOR bi usled usporenog lanca komandovanja izgubio nekoliko potrebnih nam sati da situaciju stavimo u stanje „svršenog čina“, posle čega bi cela međunarodna zajednica mogla da uradi ono što jedino zna i ume – da izražava zabrinutost i poziva obe strane na mir i uzdržanost. KFOR i NATO više nemaju snage da se suprotstave bilo kakvoj akciji Srba na severu AP KiM, jer se odnos snaga u svetu promenio u našu korist.

Njihovim rečnikom to se zove - nova realnost.

Po uspostavljanju čvrste kontrole Srbije na severu AP KiM, pregovaračka pozicija Srbije bi bila strategijski zacementirana, a sva dalja priznanja i pokušaji promovisanja „Republjik Kosova“ bili bi zaustavljeni i obesmišljeni. Svi koji su do sada priznali „Kosovu“, našli bi se u dubokom problemu šta su priznali, jer bi teritorija bila pocepana, a Srbi van institucija, čime bi propalo dvadeset godina građenja lažne multietičnosti i srušen koncept nezavisnosti. Ceo proces bi se vratio na početak, zamrznuti konflikt, što je oduvek bio i biće još mnogo mnogo vremena, jer čak i nezavisno i monoetnično, Kosovo je bilo, ostalo i biće srpsko.

I da ne zaboravimo važno pitanje - hoće li Arbanasi pokušati da se svete Srbima južno od Ibra? Tu Srbija treba da pokaže snagu tih Vučićevih aviona i helikoptera. Od Merdara do Prištine ima nešto više od minut niskog leta. Probijanje zvučnog zida dva Miga iznad prištinskih prozora preneće jasnu poruku. Sve ukupno nekih 5-6 minuta upozorenja da Srbe ima ko i kako da brani. Neka zarade plate i stanove.

Arbanasi su kukavice. Omladina im je navučena na sladak život i drogu i nikome neće pasti na pamet da sluša fanatike i budale poput Kurtija. Zapadne blagodeti uzele su danak i razvodnile besu. Ratni komandanti su im iskompromitovani i većim delom u zatvoru. Nemaju više ratni i šumski potencijal, gledaće kako da se dogovore, ali pod našim uslovima. Ni zaštitnici im nisu previše naklonjeni, jer ih drma korona, kriza energenata, protesti i ubistva, pa imaju preča posla nego da ratuju radi „Kosove“. Vidljivo je rasulo „saveznika“. Raspored snaga u svetu bitno je promenjen. Sad je trenutak da Srbija krene u formiranje svojih, a ne UČK institucija.

Otud toliki pritisak na Vučića da hitno ispuni obećano, jer u protivnom, ako se Srbi dosete, ode i on i njegova Velika Albanija.

Izdajnik.

Davor Kalajžić, penzionisani službenik političke kancelarije specijalnog predstavnika Generalnog sekretara UN