Bojkotovati ili ne bojkotovati, pitanje je sad (opet)

U takvoj sumornoj atmosferi opozicione stranke suočene su sa novim starim iskušenjem - izaći ili ne na izbore koji, zapravo, i nisu izbori. Šta uraditi u takvoj situaciji? Ni jedna odluka ne može i sigurno neće dovesti Srbiju do brzog i lakog ozdravljenja. Duga i mučna borba je, čini se, neizbežna. Pa, kako se opredeliti? Čime se rukovoditi u prelomnim trenucima kao što je ovaj?

Setimo se kako smo bili zadovoljni uspehom bojkota prošlih izbora. Poremećeni uništitelj Srbije morao je da prizna da mu izborna ujdurma nije uspela. U tom mahnitom otimanju političke moći su toliko preterali da su i sopstveni podvalni projekat lažne opozicije sami razvalili. Čak je i poremećenom ludaku bilo mrsko da se raduje kada je saznao šta su idioti napravili. Samo je pomenuto krdo đuskalo. Retki od njih, koji imaju bar malo racionalnosti u sebi, sagledali su svu izvitoperenost situacije u kojoj su se našli, pa su đuskali nevešto pokušavajući da sakriju zabrinutost, a ostave utisak zadovoljstva.

Znali su da su otišli predaleko, da više ne stoje na čvrstim temeljima, i da su zato nestabilni. Ostali lešinari, ogrezli u prostituciji i neotesanom otimanju svega što se sija, glupo i iskreno su se radovali novom grabežu koji im nagoveštava ubedljiva pobeda na nameštenim izborima. Opozicioni svet je sa zgražavanjem gledao taj mulj, a bio je izuzetno zadovoljan kada je obznanjeno da su izbori propali, tačnije da je izborna podvala propala, i da će uskoro morati da budu novi izbori. I biće novi izbori, ali kakvi.

Kakvi su izborni uslovi? Svi znamo - uslovi su još gori nego što su bili ranije. Propaganda je besomučna, retko kad prođe dan, a da ne moramo da slušamo i gledamo plakanja i prenemaganja, bulažnjenja i nagvaždanja poremećenog uništitelja Srbije. Tu su i onih nekoliko zadriglih analitičara koji se utrkuju ko će svojim poltronskim groktanjem više da se dodvori ludaku. Tu je i džiberka koja je uvek spremna da odštuca nešto na temu herojstva nesalomivog koncentrata ljudske vrline. Tu je i par bilmeza kojima je upao resor ili neka oblast zbog koje, tu i tamo, moraju rukavom da obrišu džem i izađu pred kamere da nešto izreknu u slavu velikog i još većeg najvećeg.

Svi oni besomučno zagađuju medijski prostor i nemaju nameru se zaustave u tome. Na drugoj strani, pritisci na građane Srbije da glasaju za njih je od prošlih izbora narastao. Ljudi se ucenjuju i preti im se kao i ranije, ali je intenzitet siledžijstva veći. O ostalim elementima izbornih uslova nema potrebe ni razmišljati. Propaganda i pritisci su toliki da je nedvosmisleno jasno da predstojeći izbori neće imati nikakve veze sa ičim što je svojstveno civilizovanom svetu.

Dakle, opozicija treba da odluči da li će da učestvuje u jedoj odvratnoj predstavi kojom treba da se zamaskira da se nalazimo pod okupacijom od strane lopovske bande. Ako bude učestvovala, opozicija će dati legitimitet toj okupaciji i narednih nekoliko godina neće imati pravo da očekuje prevremene izbore. Ako ne učestvuje, opozicija će biti tu gde jeste - medijski slabo zastupljena, pa samim tim skoro nevidljiva za veći deo nacije, i finansijski iscrpljena, a što dramatično utiče na mogućnost da se uopšte bavi politikom. Jasno je da odluka nije laka i da, šta god da opozicija odluči, neće biti dobro.
Ali, odluka mora da bude doneta i to vrlo brzo. Opet se vraćamo na pitanje čime se rukovoditi pri donošenju odluke u jednom ovako dramatičnom trenutku. Problem ne bi bio problem da je rešenje lako. Iskušenje ne bi bilo iskušenje da se mukotrpna borba ne podrazumeva.

Bojkotom prethodnih izbora opozicija je stekla ili vratila izgubljeni kredibilitet. Principijelnost koju je opozicija manifestovala kod mnogih građana Srbije rodila je nadu da je moguće baviti se politikom na čist i nekoristoljubiv način. Obični ljudi, neupleteni u kriminal i muljanja, videli su u opoziciji tada onu snagu koja njih, poštene i neiskvarene, može da zastupa. Zato je bojkotovanje prethodne izborne podvale podiglo entuzijazam kod građana. Oni su videli da ima onih kojima mogu da daju poverenje. Došlo je i do okupljanja svih onih koji su za poštovanje civilizacijskih normi, što je dodatno podiglo entuzijazam jer se videlo da je većinska Srbija protiv ovog ološa na vlasti. Ko zna koliko godina unazad opozicija nije bila toliko jaka kao prošle godine kada je bojkotovala izbore.
Principijelnost je reinkarnirala opoziciju, neprincipijelnost će je uništiti. Ako se opozicija opredeli za izlazak na naredne izbore, postaće vidljivija za Srbiju, finansijski će ojačati, negde će i doći u priliku da sprovodi u delo sopstvenu politiku, ali... Ali, izgubiće kredibilitet. Opozicija više neće biti sinonim za principijelno nepristajanje na necivilizovanost. Opozicija će, kao i ranije, opet biti samo manje loša opcija, a vremenom će je više loša opcija potpuno potisnuti. Od ove opozicije, koju sada imamo, neće ostati skoro ništa ako poklekne i odluči da bude neprincipijelna.

Treba se držati principa, a ne rukovoditi se interesima. U tome je razlika između civilizovanosti i prostakluka. Zato - bojkot i narednih izbora i svih izbora koji to nisu i svega što okupatorska banda nudi kao zamenu za normalnost i zakonitost. Aktivan, najaktivniji bojkot je ono što treba i mora da se izabere kad su izbori u pitanju. Protesti, demonstracije, sveopšta građanska pobuna, nenasilni ustanak... To mora da bude naš izbor, a ne lažni izbori. Da će biti lako - neće, nikada nije ni bilo i nikada neće ni biti. Zato se to i zove žrtvovanje.

Slobodan Prvanović, naučni savetnik Instituta za fiziku