Piše Goran Kaluđerović: Lažeš zlato, lažeš dušo, lažeš...

Ceo sistem počiva na prvom čoveku političkog mejnstrima u Srbiji za kojeg ne važe nikakva pravila ali zato sopstvena pravila političkog ponašanja prenosi na prvi ešalon svojih čauša koji onda do karikaturalnosti pravdaju ponašanje prvog na listi. S ambicijom da bude značajan u svojoj beznačajnosti, taj prvi ešalon distribuira pravila onima ispod sebe i to ide sve do poslednjeg seoskog stranačkog đilkoša. Ako bi postojalo slikovito upoređivanje takvog stranačkog ustrojstva ono bi ličilo na ponašanje navijačkih hordi koje imaju svog vođu koji se mora bezpogovorno slediti pa čak iako se nečovečno ponaša. A možda mu se baš zato što se tako ponaša horde i dive.

Vratimo se na prvi ešalon za čije predstavnike je nepoznato da li se ponašaju kao nosioci javnih funkcija ili stranački gaulajteri. Povodom opšteg haosa izazvanog koronavirusom i ukupne nesposobnosti Kriznog štaba da se razložno suoči s problemom, persona koja predstavlja Premijerku izjavila je: “Podsećam vas kad smo uveli jedne od najrestriktivnijih mera u Evropi, šta su to pojedini mediji objavljivali i šta su govorili određeni politički protivnici poput Marinike Tepić, Dragana Đilasa, Borka Stefanovića i Vuka Jeremića. Da li bilo ko treba da snosi odgovornost za izgovorenu reč, da li se sećate da su govorili da ne postoji pandemija i da zatvaramo ljude da bi naseljavali migrante. Da li se vi sećate toga i da li mi plaćamo cenu toga? Apsolutno plaćamo (05.10.2021.).

Svesne laži Premijerke pretpostavljamo da su u službi kreiranja stvarnosti za potrebe odanog biračkog tela, koje, kao rulju drži politička elita koja ga sada već nije ni dostojna. Jer istina je sasvim drugačija. Navodimo samo dva primera. Početkom maja 2020. godine direktor Instituta za javno zdravlje Kragujevac saopštio je: „Što se Kragujevca i što se mene tiče, korona je pala!”. Tog dana u Srbiji je bilo ukupno registrovano 10.032 potvrđena slučaja, ukupno izlečeno 2.732 građana, a umrlo 213. Što znači da je bolesnih bilo 7.087, a hospitalizovano 1.437 pacijenata. Sasvim je jasno da je kratak rok upotrebe izjave bio u službi predstojećih izbora iz juna 2020. godine.

Drugi primer izražava svu nesposobnost izvršnih organa delegiranih od nadređenih stranačkih jurišnika, gde su posledice klijentelizma i korupcije u zdravstvu bile u izgubljenim životima zaposlenog osoblje zdravstvenih institucija i ustanova socijalne zaštite.

Tako je štićenicima Gerontološkog centra u Nišu, u kojem je rukovodilac institucije bio opštinski većnik vladajuće SNS stranke, dozvolio posete i njihovo kretanje. Član Kriznog štaba i Pokrajinski sekretar za zdravstvo (inače i sam svojevremeno pod krivičnom istragom) Zoran Gojković, osudivši ovakvo ponašanje kao neprofesionalno, istovremeno je inicirao pokretanje istrage prema nekompetentnom rukovodiocu. Tužilaštvo je izašlo s podatkom da je od korone u Gerontološkom centru u Nišu umrlo 50 štićenika, kao propustom rukovodioca s tragičnim ishodom i bez odgovarajućih pouka.

Vladajuća SNS garnitura na mesto rukovodioca Gerontološkog centra ponovo postavlja stranačku ličnost ponavljajući patronažni obrazac sa svim rizicima koje takvo imenovanje nosi. Isto tako, direktor Instituta Dedinje, Milovan Bojić, zbog nesavesnog rukovođenja dozvolio je da se zarazi preko 100 pacijenata i medicinskog osoblja i, preko toga, (nepouzdane) testove za prisustvo virusa u organizmu nabavio od osobe osumnjičene za kriminal.

S gore iznetim primerima, koji bi, svakako, u uređenim društvima bili procesuirani, opozicioni lideri i aktivisti nemaju apsolutno nikakve veze ali to ne smeta Premijerki da iznosi odurne laži. U takvim okolnostima, pozivanje na buduće precesuiranje sadašnjih nosilaca političke vlasti od strane opzicionih lidera razumljivo je političko obećanje zbog neophodne pravde kao uslov svih uslova da uđemo u red civilizovanih društava.

Prebacivanje odgovornosti na opozicione predstavnike možda može imati upotrebnu vrednost za dementno biračko telo ali to neće promeniti stvarnost. Razlikovanje očiglednog i skrivenog ilustrovećemo u sledećem tekstu.

Goran Kaluđerović, doktor političkih nauka