Predsednikov kum nije dugme

Kum broj jedan je Vojislav Šešelj, ideološki i politički učitelj Aleksandra Vučića. Čovek koji je udbaškim metodama cele devedesete godine služio dvostrukoj svrsi. Prva je bila da spreči formiranje prave patriotske snage, time što je dobijao novac i medijski prostor za svoju vulgarno-nacionalističku a u krajnjoj liniji politički impotentnu Srpsku radikalnu stranku – i omogućio izdaju Srba u Krajini i u Republici Srpskoj. Od njega je zanat izdaje mlađani Vučić dobro naučio. Druga svrha mu je bila da omogućava vladavinu Miloševića, pružajući mu podršku kada god zatreba. Tu igru Šešelj igra i sada sa Vučićem: pruža podršku, doduše ne u glasovima i mandatima jer mu je Vučić rasturio stranku, ali svakako na Pinku i Hepiju.

Kum broj dva je Petar Panić Pana, član kriminalnog podzemlja i blizak prijatelj sa vođama Zemunskog klana, čovek kome se sudilo za prebijanje, iznudu, nedozvoljeno držanje oružja. I dalje se čini da je jedan od najbližih prijatelja Jajinačkog klana koji vode braća Vučić. Zanimljivo je da se Zlatibor Lončar pominje kao doktor koji je Pani izdavao lekarske nalaze i opravdanja koji su mu pomagali da odlaže suđenja i izbegne pravdu – Vučić je Lončaru višestruko vratio za ovu pomoć njegovom kumu.

Kum broj tri je Nikola Petrović, bivši direktor JP Elektromreža Srbije, a danas vlasnik dve vile u Beogradu (vrednosti 4 miliona evra), desetak mini-hidroelektrana i avio-kompanije, uvozniku solarnih panela i lekova, kao i učesniku u desetinama i stotinama lukrativnih poslova, koje je dobio upravo jer je po zanimanju kum. Pandora papiri, aktuelni ovih dana, otkrivaju da je Petrović bio vlasnik skrivenih računa u Švajcarskoj i ofšor firmi na Devičanskim ostrvima u vreme dok je bio direktor javnog preduzeća, što nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije, te je time počinio krivično delo. Naravno, ove firme uopšte nisu služile za ispumpavanje novca iz Srbije, niti je Petrovićevo enormno bogatstvo danas u vezi sa tim. Čoveku se, jednostavno, posrećilo. Inače podsetimo se da je Petrović postao poznat srpskoj javnosti 2015. godine, kada je navodno od kompanije "Kontinental vind" tražio mito u iznosu od dva miliona evra kako bi priključio njihov vetro-park na elektro mrežu Srbije. Još tada, pet američkih kongresmena potpisalo je javno pismo u kojem se Petrović navodi kao jedan od ljudi preko kojih Vučić ilegalno preuzima kontrolu nad biznisima u Srbiji.

Kum broj četiri je Darko Glišić, predsednik izvršnog odbora Srpske narko stranke, pardon, Srpske napredne stranke. Kao čovek koji je javno rekao da je, parafraziram, "demokratija zapadna novotarija koja nama Srbima ne treba", on je zadužen za izborno uništavanje demokratije: organizaciju kapilarnih glasova, crnih džipova, batinaša, crnih vreća punih novca i stranačkog zapošljavanja. Glišićev talenat je rano prepoznat od strane braće Vučić, koji su ga u klan dovukli još 2008. iz Srpske radikalne stranke. Uzbunjivač iz Krušika Aleksandar Obradović označio je Glišića kao jednog od ljudi koji su uništili tu firmu – jer je u nju dovukao i zaposlio na stotine nestručnih i neškolovanih ljudi kojima je jedina preporuka bila članska karta SNS. Glišić isto radi u stotinama drugih državnih firmi i javnih preduzeća u Srbiji i tako sa svim naprednjačkim skakavcima koji jedu budžet ima odličan uticaj i na javni dug Srbije, ali i na bruto društveni proizvod, omiljeni podatak njegovog kuma Vučića.

Eto, to je Aleksandar Vučić. Sve o njemu možete saznati preko ovih nekoliko crtica o ljudima sa kojima je najbliži. Šešeljev kum, Panin kum, Tajkunov kum, Kum čoveka zaduženog za crne džipove.

Nije mi jasno samo zašto nije okumio i Sinišu Malog, pošto mu u ovom pokeru kraljeva nedostaje i jedan plagijator/perač novca. Biće prilike.

Nikola Kosović, generalni sekretar pokreta Oslobođenje