Srbija od 24. septembra svetski lider po broju zaraženih!

Broj novozaraženih se polako smanjuje, ali ukupni brojevi slučajeva zaraženih (Total Cases) i umrlih (Total Deaths) i dalje neumoljivo rastu.

Ukupan broj potvrđenih slučajeva jednak je zbiru brojeva ukupno umrlih, ukupno oporavljenih (Total Recovered) i aktivnih slučajeva (Active Cases). Na slici su prikazani dijagrami ovih veličina zasnovani na zvaničnim podacima Austrije. Prve tri veličine su neopadajuće funkcije. Broj aktivnih slučajeva "talasa".

Članovi kriznog štaba Srbije već mesecima, kao papagaji ponavljaju da "smo na vrhuncu četvrtog talasa". Kako izgleda stvarnost pokazano je na sledećoj slici. Dati su, prema zvaničnim podacima, dijagrami dnevnog priraštaja broja zaraženih u Srbiji i Astriji. Radi ispravnog poređenja podaci su svedeni na milion stanovnika. Uočava se da je prvi talas u Austriji bio znatno intenzivniji nego u Srbiji. Posle višemesečne "oseke", u Austriji je drugi talas došao tek u prošlu jesen. Tada je dostignut maksimum broja zaraženih u jednom danu. Pre nego što se drugi talas završio, u proleće je nagrnuo treći. Krajem juna dnevni priraštaj broja potvrđenih slučajeva je opao praktično do nule, ali je onda počeo da raste četvrti talas koji još uvek traje.

U Srbiji je epidemija zvanično krenula deset dana kasnije. Taj prvi vrh širenja zaraze bio je sredinom aprila i znatno manji nego u Austriji. U junu su bili izbori, a ubrzo potim je krenuo drugi talas. Njegov vrh je bio samo nešto veći, ali je ukupan broj zaraženi) tokom ovog talasa porastao skoro tri puta. U jesen je krenuo novi talas čiji je vrh prevazišao vrh u Austriji. Slično kao u Austriji, taj talas nije se potpuno povukao, a usledio je sledeći. Ni taj nije opao do nule, a krenuo je novi (peti) kada je dostignut apsolutni maksimum (do sada).

Potreban uslov da epidemija počne da slabi je da broj zaraženih dnevno bude manji od broja prebolelih. Situacija u Austriji prikazana je na slici. Broj novih slučajeva raste, ali raste i broj izlečenih. Za sada.

Takav dijagram ne može da se prikaže za Srbiju. Podaci o broju izlečenih u Srbiji se odavno ne saopštavaju. Naime, ukupan broj izlečenih građana dat je prvi put 16. aprila 2020. godine. Tako je bilo sve do 5. juna, kada je izvešteno o broju izlečenih lica, sutradan o izlečenim osobama, da bi 7. juna bio zamenjen podatkom o ukupnom broju aktivnih slučajeva.

To bi bilo u redu, ako su ta dva podatka komplementarna (onaj drugi može da se izračuna jer su saopšteni podaci o ukupnim brojevima zaraženih i umrlih). A već 13. jula prošle godine ovaj podatak je zamenjen brojem hospitalizovanih pacijenata. Obaveštenja o broju zaraženih lica bez simptoma bolesti, kao i o onim lakše obolelim koji se leče kod kuće, ni reči. I tako do danas.

Redovno se saopštava samo broj hositalizovanih lica.

Sve u svemu, ministarstvo za zdravlje, institut za javno zdravlje i krizni štab i dalje se drže svoje originalne srpske strategije borbe sa virusom. Čemu to vodi, poznato je.

Petar Bošnjaković, doktor tehničkih nauka, profesor u penziji.