Slike koje ruše "ugled" MUP-a

Baba-Julinim čedom baviće se oslobođeno pravosuđe, a u odnosu na nova saznanja i okolnosti iz afere „Tetka“, ali i ostalih do sada poznatih afera: „Kamere“, „Vozač“, „Frizer“, „Fruška gora“, „Paljevina“, „Stan“- ali ne tetkin.

Postavlja se pitanje: ko se trenutno bavi ogromnim zloupotrebama i protivzakonitostima u MUP-u? Trebalo bi da to čini Sektor unutrašnje kontrole MUP-a Srbije, ali ta institucija iz nepoznatih razloga ne postupa po spoljnim prijavama, a ne znamo ni šta radi iznutra.

U retkim slučajevima, SUK MUP-a Srbije, obvesti podnosioca da je postupio po prijavi tako što je istu vratio nadležnoj policijskoj Upravi na samokontrolu, savetujući podnosioca da se o daljem toku unutrašnje istrage dalje obaveštava u sedištu onoga protiv koga je prijava podneta, ili da prijave podnosi direktno počiniocu. Drugim rečima, SUK je zapravo skretničar koji pere ruke od svog posla i ne bavi se suštinom stvari, već teret i odgovornost sprovođenja unutrašnje istrage vraća izvršiocu radnje na koga se prijava odnosi, što u praksi dovodi do toga da prijava završi u fioci, a protivzakonite radnje i zloupotrebe bivaju nastavljene. Zato je i došlo do kontaminiranja MUP-a. Niko ništa ne kontroliše, niko nizašta ne odgovara.

Potpuno je jasno da je SUK osnovan kao nezavisni korektivno-istražni organ, čiji je zadatak da upravo svojom ličnom intervencijom bajpasuje moguće guranje pod tepih, jer realno govoreći nijedna policijska Uprava ni stanica ne želi i nema snage da kopa sama po sebi i da unosi istražno-kazneni razdor u svoj kolektiv.

Usled nepostupanja SUK-a u skladu sa duhom i zadacima svog postojanja, iz policijskih stanica netragom nestaje oružje i ne postupa se po prijavama o zloupotrebama policijskih službenika u obavljanju službene dužnosti. Postoje indicije da je oružje pokradeno iz stanica završilo negde podno Avale i na crnom tržištu.

Nesankcionisane policijske zloupotrebe u obavljanju službene dužnosti naročito su uzele maha u svrhu punjenja budžeta Republike Srbije, u čemu prednjači Uprava saobraćajne policije Beograda, Ljermontova ulica. Saobraćajni policajci ove Uprave flagrantno krše zakone na snazi prilikom kontrole kretanja pešaka i kontrole brzine kretanja vozila na motorni pogon. Njihovoj osionosti i bahatosti na terenu, kao i stepenu zaštite od neodgovornosti u Upravi, nema kraja.

SUK ne postupa po prijavama, čime dodaje na zaletu bezakonja. Prosečan oštećeni građanin nije svestan svojih prava, što pravosuđe koristi u cilju popunjavanja budžeta, a praktično se svodi na odloženu iznudu. Naročito na meti su postali penzioneri, kojima bezakonje otima mnogo više nego li im je Vučić „poklonio“.

Uzevši u obzir sva dešavanja u MUP-u, sva prebijanja građana, celokupni para-angažman osvedočenih kriminalaca sa službenim značkama i oružjem, napredovanje inkriminisanih, izostanak sudskih epiloga najstrašnijih afera tipa „Snajper“, „Stefanović“, „Hrkalović“, „Dumanović“, itd. obični građanin sateran je u ćošak policijskih zloupotreba.

To dovodi do zastrašujuće indikacije da profesionalne istrage u Srbiji jedino mogu da iznesu strane policjske službe, poput Europola, DEA i FBI, što se izgleda i dešava, ali uz izostanak pravosudne završnice. Očito je da će po oslobođenju Srbije od sektopartije i bratomafije, doći do temeljne rekonstrukcije policijsko-bezbednosnog aparata i pravosuđa. Razgradnja ovog kriminalnog ustrojstva imperativ je svake naredne vlasti koja državu mora vratiti njenim građanima.

Narod kaže, „riba smrdi od glave“, a ova naša smrdi iz aviona.

Davor Kalajžić, penzionisani službenik političke kancelarije specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN