Komšije treći put na izbore

U toj situaciji glavna politička ličnost u zemlji u ovoj godini postaje predsednik Republike Rumen Radev, koji po ustavu načelno nema veća ustavna ovlaščenja nego srpski i drugi slični predsednici u palamentarnim državama. Međutim, bugarski ustav daje predsedniku ovlašćenje da, kada tri meseca ranije raspusti vladu radi izbora, on na osnovu svoga dekreta formira "svoju" odnosno po ustavu nazvanu "službenu vladu", sa punim kapacitetom. Ta vlada pozvana je pre svega da obezbedi ravne uslove i da sprovede fer i poštene izbore, da poštuje zakone, dok za svoj rad odgovara predsedniku Republike. Time otpadaju sumnjičenja za predizborno favorizovanje, funkcionersku kampanju i slično. Tako će skoro cela ova godina u Bugarskoj proteći u znaku službene vlade i predsednika Bugarske Rumena Radeva.
Bugari su svojim izborom, zadivljujuće angažovanim radom na evroatlanskim integracijama, objektivno napravili korak od "sedam milja": zemlja se sprema za šengen (što će se odraziti i na Srbiju), ali i za ulazak u evro zonu, kao dva najvažnija koraka evropske integracijie. To govori da su naši susedi, uprkos evroskepticima (i kod nas i kod njih), radili i mnogo uradili na sprovođenju evropskih politika u skoro svim njenim segmentima, da su napravili neverovatan evropski skok u domenu politike, ekonomije, finansija, (političke) kulture, investicija, mentalog poimanja sveta oko nas, što se može videti praktično na svakom koraku, kako u Sofiji, tako skoro i svuda širom Bugarske, od Kalotine do Crnog mora.

Za Bugarsku je Srbija, kroz vekove (do pre 30 godina), bila Zapad ("on počinje na Gradini"), danas su međutim po prvi put uloge obrnute: za Srbiju je Zapad u Bugarskoj. Ko ne veruje rečima i ciframa neka se uveri, lično!

Oštre konfrontacije između pedsednika Radeva (izbran kao samostalni kandidat uz podršku BSP) i premijera Borisova traju godinama: korupcija, autoritarna vlast Borisova itd. Kohabicija je samo na početku izgledala podnošljiva. Međutim, bitku je sa generalom aviacije (pilot na Migu 29) glatko gubi bivši "bodi gard" Todora Živkova, Borisov, i to na temi krajnje bolnoj opšteblakanskoj temi: na decenijskoj metastazi korupcije u društvu koja od vrha do dna obuhata sve etaže vlasti. Istovremeno je korupcija glavna tačka svih kritika svih struktura Evropske unije te svoje članice još od samog njenog prijema: kuda nestaju obimna sredstva Unije koja joj se dodeljuju, u čije se džepove ona slivaju, zašto Bugarska ne povlači sva ona sredstva koja joj pripadaju saglasno svom statusu, zašto mora da plaća kaznene penale?

Zbog svega toga, Bugarska javnost je postala krajnje osetljiva na samo pominjanje korupcije i čvrsto je vezuje za sam vrh, za sve strukture vlade. Ni jedna vlada Bojka Borisova za više od deset godina vladavine Bugarskom nije prošla bez zadivljujućih masovnih demonstracija i protesa građana širom zemlje. Bojko i njegove vlade su se nekako održavali ali svaki put su izlazile sa novim udarcima i padom rejtinga.

Na kraju, postajući krajnje nepopularan, i oličenje korupcije u bugarskom društvu, kao njegovog gorućeg problema, Borisov je, početkom godine, bio primoran kako iz unutrašnjih razloga tako i zbog izgubljene evropske podrške ("tolerancije"), da pred raspisivanje parlamentarih izbora podnese ostavku i odrekne se kandidature na novim parlamentarnim izborima.

Era velikog prijatelja Aleksandra Vučića, Bojka Borisova, kojeg je u znak učvršenja toga prijateljstva (podrške) i odlikovao, na zalasku je. Jedan dragocen "oslonac" van zemlje Vučić nesumnjivo gubi.