Dobro uvek na kraju pobeđuje?

Perfidna strategija režima je da se svi oni koji se istaknu kao lideri ukaljaju, ucene ili potkupe. Zatim je potrebno ostati na vlasti što duže da sve afere zastare. A za to  je potreban novac. Poluge vlasti omogućavaju zloupotrebe na svim nivoima koje zatim omogućuju isisavanje novca iz države prelivajući ga u privatne džepove pojedinaca iz vlasti i njima bliskim saradnicima.

Javno mnjenje se formira u medijima a formiraju ga oni na vlasti. Koliko će ga zloupotrebljavati proporcinalno je količini zloupotrebe države za ličnu korist. Ipak živimo u vremenu kada jako malo ljudi želi da izađe iz zone komfora koju poseduje, makar ta zona komfora samo dozvoljavala da se plate računi i kupi jeftina i nekvalitetna hrana. Takođe, krupnom kapitalu odgovara vlast sa kojom može da napreduje u velikim projektima. Sve dok im je to omogućeno oni će braniti svoje investicije i one koji su im to obezbedili. Svedoci smo da se u Srbiji najavljuju i rade projekti sa previsokom cenom a kroz neke medije isplivavaju informacije o milionskim razlikama koštanja nečega u drugim zemljama i kod nas.

Strah od promena u Srbiji je uvek bio prisutan, a svaka vlast je uvek podgrevala taj osećaj kod naroda. Slobodan narod je samo onaj koji ima finansijsku slobodu , to je činjenica u današnjem društvu i novom svetskom poretku. Mi smo veštački i sa namerom ubeđeni da nam sloboda nije potrebna, zato nam se stvaraju i nameću izmišljeni neprijatelji. Svi sukobi u mirnodopskom stanju se rešavaju razgovorima, koji se očigledno izbegavaju sa nekom skrivenom namerom. Neprijatelji uvek odvlače pažnju sa krucijalnih životnih tema, pa se zabavljamo ćaskajući po kafićima čitajući tabloide i komentarišući gomile laži koje nam serviraju.

Mnogi od nas smatraju da je sve što je napisano istina, navijački strasni nagoni u nama često preovladaju pri sukobu mišljenja pa nam se dešava da pomislimo da je štangla u glavu političaru dobra stvar da se opameti i prestane da priče stvari koje ne želimo da čujemo. I danas možemo čuti pojedince koji kažu da su Ćuruvija, Stambolić, Đinđić, Ivanović dobili šta su zaslužili . To su reči onih kojih u svakoj državi ima do 3% ali su jako glasni, s tim što oni narastaju kako kriza narasta.

Činjenica je da  aktivnim radom u društvu svaki čovek direktno može uticati na politički razvitak u svojoj zemlji, a svi građani, ne samo političari u institucijama, treba da se zalažu za političko oblikovanje društva. Jer nakon 30 godina borbe za demokratiju rekao bih da ipak nismo uspeli. Nismo uspeli da ostvarimo  cilj da ostavrimo vladavinu naroda od naroda i za narod.

Odustanimo od mržnje , podlosti i činjenja zla prema svojim neistomišljenicima jer običan narod misli da je baš on u pravu bez obzira za koga glasa. I shvatimo da se borba između dobra i zla uglavnom dešava u filmovima i bajkama.

Ne postoji kraj, stoga ni dobro na nekom kraju ne može pobediti.

Darko Dogandžić