Desant na Cetinje: Panika šefa mafije

Cetinje, nekadašnji centar crnogorske države, danas kulturna i istorijska prestonica, nalazi se tridesetak kilometara od Podgorice. To je jedini grad u Crnoj Gori sa većinskim pravoslavnim stanovništvom, u kojem tokom 2020. godine nisu organizovane protestne litije SPC protiv Zakona o slobodi veroispovesti. Cetinje 5. septembra postaje glavni grad uzavrelog Balkana. Jer na put ka crnogorskoj duhovnoj prestonici sprema se jedan gost koji u trenutku liturgijske radosti u Cetinjskom manastiru najradije ne bi sa ostalim vernicima uzviknuo Dostojan, već Dole vlada. Ali koliko god nezvani gost bio grlat, profesor stoji postojano pod svojim krstom.

Predsednik vlade Crne Gore, profesor Zdravko Krivokapić, satanizovan i napadan od strane tabloida Aleksandra Vučića više nego i od pristalica Mila Đukanovića, opstaje na crnogorskoj vetrometini sa samo jednim poslanikom više od opozicije koju predvodi Demokratska partija socijalista. Ogroman trud, veliko političko znanje, čvrst karakter i obilje moralnih vrlina zahteva balansiranje na takvoj političkoj klackalici. Naročito kad iz Beograda režim Aleksandra Vučića čini sve, ne bi li poremetio taj balans. Uprkos takvim pokušajima, za sada jalovim, gospodin Krivokapić će po svemu sudeći sastaviti prvu godinu svog mandata, potvrđujući na lokalnim izborima u Crnoj Gori da i dalje uživa većinsko poverenje građana ove male države. Jedan od ključnih događaja koji čeka Crnu Goru u narednom periodu pored ustoličenja novog mitropolita crnogorsko primorskog, je i izbor novih tužioca, koji će imati zadatak da se obračunaju sa organizovanom kriminalnom strukturom koja je stvarana više od tri decenije i koja neće sedeti skrštenih ruku, čekajući da neki novi tužioci odrade posao koji je trebalo davno okončati.

Od tog događaja jednako strepe i Škaljarski i Kavački klan u Crnoj Gori, ali i AVački klan u Beogradu. Strašna je isprepletanost kriminalnih struktura na Balkanu. Zato je uzdrmanog šefa mafije u Beogradu obuzela ogromna panika. Jedini način da spreči da se pred specijalnim sudom u Podgorici pojavi neki novi Đura Mutavi, kako je glasio nadimak prvog zastićenog svedoka u Srbiji, jeste da do izbora tuzioca uopšte i ne dođe. A da se ne bi izabrali tužioci, valjalo bi da ne bude ustoličen ni novi Mitropolit, i da umesto ceremonije uvođenja gospodina Joanikija u tron čuvara pravoslavlja u Crnoj Gori, čitav svet svedoči nekim nemirima na Cetinju koji će biti povod da padne vlada sa krhkom većinom.

A za tako veliki incident valjalo bi obezbediti da na Cetinje dođe neko ko je majstor da rasturi kuću a ne da je sagradi.

I tako su krenule pripreme za desant na Cetinje. Šef mafije iz Srbije, vođa AVačkog klana, rešio je da pomogne svom bratu blizancu, a i sebi. Zamolnicu je sa velikim brojem nula, iz Ženeve napisao lično Cane Subotić i u Beograd je poslao preko Bebe, jer predmet budućeg interesovanja tuzilaštva će biti i oni.

Na Cetinje i u Podgoricu, već su počele da pristižu navijačke prethodnice i tetovirana pojačanja iz Beograda. Generalna proba desanta na Cetinje je obavljena onomad dosta neuspešno, jer čak i laici vide da to nije desant na Cetinje već na profesora Zdravka Krivokapića i legitimno iskazanu volju građana Crne Gore.

Vaspitavan sam da nikada ne biram domaćina tuđe kuće. Ali ni da onom ko je izabran za domaćina u mojoj kući ne dozvolim da pravi rusvaj u tuđoj, naročito bratskoj i susednoj. Zato bi za sve nas na Balkanu bilo najbolje da Aleksandar Vučić umesto Cetinja 5. septembra poseti recimo Visoke Dečane ili Pećku patrijaršiju. To su ona dva manastira koja bi da zadijaspori, koja bi zajedno sa Gračanicom da razgraniči od Studenice i Ravanice.

Svojom politikom 100 za jednog Aleksandar Vučić je postavio mnogo putokaza za Potočare. Balkanu su i jedni Potočari bili dovoljni. Dva puta je već mnogo. Čak i za Vučića. Ko se u potoku udavi veće mu more i ne treba. Ko Potočare ne preskoči, na Morači nema šta da traži.

Na mnogaja ljeta, vladiko...