Pavle Grbović petkom: Koliko košta besplatno?

Vi ste branili, gradili i izgradili ovu zemlju i za to vam se ova država nije odužila kako dolikuje. Vi ste stvarali i privređivali, doprinosili i budžetu i raznim fondovima i sada je većina vas dovedena do toga da živi od popusta do popusta, od vikend akcije do sezonskog sniženja. U stvari, ja ne želiim da vas ubeđujem ni u šta. Samo želim da kada sledeći put budete izašli na biračka mesta imate u vidu nekoliko činjenica.

Kažu neki pametni ljudi da nema besplatnog ručka i verujem da su u pravu. Ponavljam, ne kažem da treba da odbijete kada vam država nešto “daje”, ali treba da znate odakle to “dobijate”. Samo tokom prethodne godine Srbija se zadužila 4 milijarde evra, a ukupan dug je preko 27 milijardi. Moramo da znamo da svaki “besplatan ručak” koji nam danas serviraju uzimamo sa stola za kojim će sutra sedeti naša deca i vaši unuci, i da će oni to besplatno morati da plate - sa kamatom.

Takođe treba da znate da u Srbiji po prvi put živi manje od 6,9 miliona ljudi. Sve nas je manje, a sve se više delimo. Godišnje Srbija osiromaši za 60.000 ljudi - za grad veličine Šapca. Treba da znate da smo sve starija nacija i da je sve manje mladih, a da oni sve češće nepovratno odlaze. Treba da znate i da oni ne odlaze zato što im je dobro i zato što veruju da će im budućnost u ovoj zemlji biti sjajna, naprotiv.

Ako imate više od 65 godina i živite u ovakvoj Srbiji, velika je verovatnoća da ćete biti poslednja generacija koja će ostati u Srbiji.

Ako imate više od 65 godina i ne živite u Beogradu, još je veća verovatnoća da ćete ostati poslednji nosilac porodičnog prezimena koji je ostao da živi u mestu iz kojeg potičete.

Ako imate više od 65 godina i živite u ovakvoj Srbiji, velika je verovatnoća da ćete unuke gledate samo putem video poziva.

Ako imate više od 65 godina i živite u ovakvoj Srbiji, velika je verovatnoća da neće imati ko da preuzme porodičnu slavu.

Ako imate više od 65 godina i živite u ovakvoj Srbiji, velika je verovatnoća da neće imati ko da vam doda lekove, čašu vode ili sa kim da progovorite koju reč kada dočekate duboku starost.

Ponavljam, ne želim ni da vas ubeđujem, a još manje da od vas bilo šta tražim, samo bih želeo da se ovih stvari prisetite u onu nedelju kada budete krenuli put svog biračkog mesta. Verujem da bi u tom slučaju sve bilo mnogo drugačije, ali i bolje.