Beograd na vodi na 25 stepeni - betonske kocke i zločin prema prestonom gradu

Prođosmo pored Beton hale i poznatih beogradskih kafića i restorana posle koga počinje novo šetalište koje je zapravo deo Beograda na vodi. I tu nastaje šok. Pravi šok - i temperaturni i betonski. Odatle nema više ni zelenila ni drveća, samo tone i tone betonskih kocki sumnjivih dobavljača. Svakom prisebnom čoveku odmah postaje jasno da tu nikome nije bio cilj da se napravi šetalište, nego da se plati i u zemlju ugradi što više, tih jezivih i preskupih betonskih kocki.

Nadalje na šetalištu u pravcu Beograda na vodi nema više ljudi, nema šetača koji mogu da izdrže nepodnošljivu toplotu, pravu jaru koja izbija iz nepreglednih betonskih kocki. Mi smo bili jedni od hrabrijih jer šetača nadalje gotovo da nije ni bilo. I sve to u subotu, polovinim juna u 15 časova na 25 stepeni, pri idealnim vremenskim uslovima. Hodali smo i dalje ali to više nije bila šetnja nego mučenje.

Nismo više ni razgovarali, svi smo ubrzo popili i poslednju kap vode iz flašice koju svaki šetač nosi sa sobom. Vrelina iz betonskih kocki postajala je sve nepodnošljivija, osećali smo se kao da smo u Sahari, a ne na gradskom šetalištu na junskih 25C. Uspeli smo nekako zajupereni i znojavi da stignemo do Beograda na vodi i čuvenog restorana Savanova u vlasništvu Vučićevog pajtosa.

U bašti restorana sedi nekoliko ljudi i ispija kafu, a unutra svadba - trešti neka čudna muzika. A mi zastadosmo ispred, stojeći na onim vrelim Vučićevim betonskim kockama i samo se pogledasmo. Ćutke napravismo nalevo krug i po toj nesnosnoj vrelini krenusmo nazad ka Nebojšinoj kuli gde smo parkirali automobil.

Verujte mi, trajalo je kao večnost. Da li neko u ovoj zemlji zna koliko tona betonskih kocki je upropastilo ovo šetalište i koliko je to koštalo? Ono što sigurno znam, za nekoliko dana, kada stigne leto i temperatura pređje 30 stepeni, na ovom nazovi "šetalištu" koje više liči na Saharu, neće biti nikoga - samo Vučićeve betonske, preskupe kocke.

Zoran Urošević, prosvetni radnik