Novac građana u Šervudskoj šumi

Mnogi su sebe videli u ulozi junaka iz Šervudske šume, ali teško da bi u isto vreme sebi dodelili ulogu gospodara svega što u ovoj državi postoji. Kako to ne bi bilo moguće bez podrške jednog dela građana, nije nelogično što je gospodar dao sebi za pravo da procenjuje koliko je građanima sredstava potrebno za život, pa je od “bogatih penzionera”, a znamo da je iznos prosečne penzije oko 10.000 dinara ispod iznosa minimalne potrošačke korpe, uzeo onoliko koliko je smatrao viškom.

Penzioneri će biti obeštećeni nakon promene vlasti i sudskog epiloga, ali ono što niko neće moći da im nadoknadi je izgubljeno vreme i vreme provedeno “pod ključem” s početka pandemije. Setimo se samo tog dodatnog poniženja – snabdevanja osnovnim životnim namirnicama u ranim jutarnjim časovima i dozvola kretanja, pred samo ukidanje protivno Ustavu uvedenog vanrednog stanja, ograničeno metrima i minutima. 

Kako je kod nas skoro svaka godina izborna godina, valjalo je kupiti glasove novcem svih građana, pa je svaki punoletni građanin dobio iznos u vrednosti od 100 evra. Objašnjenja često mogu da budu suvišna, ali ovo nije – gospodar je od nas bogatih uzeo novac i darovao ga nama siromašnima. Nismo dobili ništa sem poniženja, a on, on je dobio glasove. Sada će penzionerima pokloniti vitamine kupljene novcem svih građana, a izgleda da se bliže novi izbori, valjalo bi podmititi građane, pogađate, ponovo njihovim novcem. Jedina razlika je što je cena glasa, po svoj prilici, pala i nema tu nikakve razlike između njega i lokalnog gospodara „za gospođu dve hiljade, za gospodina tri“, na kog su, na našu nesreću, mnogi decenijama gledali kao na Robina Huda, a nema ni pravne države ni institucija koje bi ih sprečile i kaznile.

Izbori su tu, osećaju se u vazduhu i valjalo bi pomoći njihove medije našim novcem, kako na nivou države, tako i na lokalu. Pa će građani grada u kom živim svojim novcem sufinansirati 16 projekata iz oblasti javnog informisanja, gde će više od polovine novca dobiti jedna valjevska televizija i tri beogradske kompanije čije je sedište u Makenzijevoj 79 u Beogradu, a čiji je direktor Zoran Majdak, član Srpske napredne stranke.

Još neki od onih koji su dobili novac iz budžeta Valjeva su beogradsko preduzeće Srbija Danas doo i Adria Media Magazine doo u vlasništvu Igora Žeželja, vlasnika Kurira, ali i šabačka Agencija MR Media i preduzeće Kopernikus Cable Network iz Niša u vlasništvu Zvezdana Milovanovića, poverenika SNS-a u tom gradu.

Ako tražimo paralelu onda je treba tražiti u davnom, trinaestom veku. Ne znamo da li je hrabri odmetnik dobrog srca iz Šervudske šume, koji je pljačkao bogate i svoj plen darivao siromašnima odista postojao. Najranija pominjanja, koja potiču iz Jorka i vezana su za drugi kvartal trinaestog veka, ukazuju nam da se radilo o dužniku, a potom po srednjovekovnom engleskom pravu i odmetniku, koji je bio izvan domašaja zakona i koji se ogrešio o kraljevske propise.

Kada budemo smenili kriminalizovanu, nasilnu i korumpiranu vlast i izgradili pravnu državu, snažne institucije i vratili dostojanstvo građanima, oni koji su se ogrešili o zakone ove države moraće da snose odgovornost za svoje postupke. Da se više nikada ne bi ponovilo.

Autorka je članica Glavnog odbora Demokratske stranke