Korona u Srbiji već četiri puta mutirala

Odgovarajući dijagram (na slici prikazan crnom bojom) jasno pokazuje da su postojala četiri vrha označena crnim tačkama (zaokruženim crvenom linijom). Ali svaki put, samopregornim radom (pred kamerama i na konferencijama za štampu), članovi Kriznog štaba su uspevali da taj procenat smanje, tako da ima vrednost jedinstvenu u svetu, a i šire.

Sada samo fali da se na nekoj od novokomponovanih visokoobrazovnih ustanova odbrani doktorska disertacija na tu temu. Bio bi to veliki uspeh srpske nauke koji bi svetu otkrio kako se to postiže da se, u periodu koji je počeo negde oko 29. oktobra (označen crvenim trouglom) i trajao do 12. decembra (označen crvenim kružićem), smrtnost smanji praktično dva puta (1,856/0,87), iako je u istom periodu ukupan broj umrlih (dijagram obojen plavom bojom) ubrzano stremio u vis i porastao skoro tri puta (2.275/809).

Nešto slično ponovilo se i u februaru ove godine. Naime, od 6. februara do 2. aprila broj umrlih je porastao za 29 odsto (od 4.112 na 5.304), a smrtnost je opala za 13 procenata (od 1,012 na 0.882). Možda ovo može da se objasni dijalektičkim jedinstvom suprotnosti, ali malo je verovatno da bi se Engels složio sa tim.

Nije nikakva tajna da svet već odavno zna da podatak koji srpski institut iznosi predstavlja smrtnost zaraze tek kada epidemija prođe. U međuvremenu, veći je od konačne vrednosti, jer nisu uzete u obzir slučajevi osoba koje su bolesne u datum trenutku, a čija je sudbina neizvesna. Naravno, to nije po ukusu samoproklamovanih stručnjaka za ovaj virus, pa taj podatak kriju "kao zmija noge". Javnost se samo obaveštava o broju hospitalizovanih. Lica koja boluju kod kuće, kao i o onima koji su "pozitivni", ali nemaju simptome (tzv. asimptomatični), ne pominju se u izveštajima koji se čuvaju u arhivi ministarstva za zdravlje Srbije (https://www.zdravlje.gov.rs/).

Ono što muči žitelje Srbije (osim političara i politikanata), to je pitanje dokle će ova pošast da traje. Iole ozbiljna prognoza mora da se zasniva na analizi dijagrama ukupnog broja umrlih. On se dobija kao zbir dnevnih izveštaja o umrlim licima. Iako su to podaci koji se saopštavaju Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, i oni su podložni sumnji. Ipak, nešto može da se zaključi i iz oblika ovog dijagrama. Naime, kada zaraza prestane da ima smrtonosni ishod, dijagram postaje i ostaje horizontalan (paralelan vremenskoj osi). Dakle, nagib krive je ključan za prilazak ovom željenom stanju.

Da bi poređenje situacije u različitim zemljama bilo moguće, treba posmatrati neku normalizovanu veličinu koja odgovara nagibu dijagrama, nezavisno od populacije i broja umrlih. To može da bude relativna promena dnevnog broja umrlih iskazana u odnosu na ukupan broj smrtnih slučajeva u toj zemlji (oblasti).

Po definiciji, ovaj pokazatelj je nenegativna veličina. Kada epidemija prođe jednak je nuli. Izražen u procentima može da se nazove "trend promene ukupnog broja umrlih". Pritom, radi lakšeg sagledavanja tendencije, treba posmatrati srednju vrednost u toku prethodnih sedam dana (rolling 7-day average).

Za Srbiju, taj pokazatelj brzine rasta broja umrlih je 12. aprila bio 0,697 odsto. Poređenja radi, za Italiju je 0,414%, Austriju 0,333, Nemačku 0,269%, Japan 0,259%, Švajcarsku 0,126%, a Veliku Britaniju 0,028%. Za Kinu, Vijetnam i Australiju taj indeks je jednak nuli. Poslednji smrtni slučaj u Kini desio se pre više od dva meseca. U Vijetnamu broj umrlih se ne povećava od 5. septembra, a u Australiji, od 1. decembra.

Neki bi mogli da postave pitanje: "Može li da se na osnovu ovih podataka odredi kada će dijagram Srbije da se primakne dijagramu Velike Britanije?". Takvi zadaci su se nekada rešavali u osnovnoj školi. U ono doba koje danas nazivaju mračnim.

Što se mutacija tiče, krajem protekle godine konstatovano je da virus Sars-CoV-2 ima "jednu ili dve promene mesečno". To je zanemarljivo u odnosu na ljudsku vrstu. Ona mutira svakog trena. Kažu da se prosečno četiri bebe rode svake sekunde, a odavno je prihvaćeno da nema dva identična ljudska bića na ovoj planeti. Što se smrtnosti tiče, zna se koja je vrsta najsmrtonosnija.

Petar Bošnjaković, doktor tehničkih nauka, profesor u penziji