Cirkusanti i neovlašćeni čitači tuđih presuda

Da prvo razjasnim zašto je legalitet sumnjiv, a legitimitet nepostojeći.

Jedno je svakako povezano sa drugim, ali ipak nije isto. Moje je mišljenje da mi nemamo skupštinu, a samim tim ni poslanike, jer izbori nisu bili izbori. Da jesu, ne bi naredni bili najavljeni odmah po završetku prethodnih, za 18 meseci. Za mene, Srbija niti ima skupštinu, niti poslanike. Ne razumem, ali želim da poštujem i stav onih ljudi koji su svojevoljno na ovaj cirkus izašli i izabrali svoje predstavnike. Zbog toga kažem da je legalitet sumnjiv.

Neki ih za poslanike priznaju, ali većina ne. Ne verujem međutim da bilo ko, pa čak i oni koji su na ovakve "izbore" izašli, poslanike smatra svojim legitimnim predstavnicima. Jer ti "poslanici" u skupštini rade sve i svašta, samo ne ono što im je u zakonskoj nadležnosti, a to je pre svega donošenje zakona i diskusija o predlogu istih. Zbog svega toga, osnovano sumnjam da bi za njih, takve kakvi su, glasala cela šira familija. Neka šurnjaja verovatno bi, jer su žene pragmatične. Šurnjaja bi pre nego što da svoj glas, prvo dogovorila da čim bude izabran, mora da je zaposli u nekom ministarstvu. Bez tog obećanja nema šanse za njen glas...

Slušali smo u njihovom dosadašnjem mandatu, uglavnom o nekakvim izmišljenim milionima i nepostojećim računima jednog opozicionog lidera i njegovoj sklonosti da čini nedela razna...

Na red je, ne prvi put došao i sudija Apelacionog suda Miodrag Majić.

Ne tako davno, jedna "poslanica", koja je inače pretila da će ako osvojimo Svetsko prvenstvo trčati gola po Beogradu (što se srećom nije dogodilo, jer bi to baš bio ružan prizor), navodno nije mogla da se seti kako se spomenuti sudija zove. U međuvremenu, sudija Majić je definitivno rešio da ne ćuti o brojnim nepravilnostima u sudskoj grani vlasti, te više niko od nelegitimnih poslanika ne može da kaže da mu ime ovog časnog sudije, nije poznato. U svojoj potrebi da ga po nečijem (pretpostavljam i čijem) nalogu diskredituju, počeli su da ga otvoreno vređaju.

Koliko god mi u ljudskom smislu bilo žao zbog svega što se sudiji Miodragu Majiću dešava, to na žalost nije najveći problem koji nastaje iz ovako bahatog i nezakonitog ponašanja poslanika.

Kad poslanici bez legitimiteta govore o toalet papiru, to je svako neprimereno. Ali izjave istih o sudiji Majiću, osim što su neprimerene i za kafanu, a kamoli za dom narodne skupštine, zapravo predstavljaju grubo kršenje zakona i principa podele vlasti. Nezakonito je i nedopušteno da poslanici u narodnoj skupštini komentarišu rad sudije, jer je to očigledno mešanje zakonodavne u sudsku vlast. Moj prijatelj i kolega advokat Vladan Gajić u svom tekstu kojim se protivio komentarisanju presude od strane političara nazvao je ovu pojavu "izlivom vlasti u mozak". Ali za ovu pojavu potrebno je da mozak postoji. Teško da je ovima o kojima pišem vlast imala u šta da se izlije.

Posebnu nezakonitost predstavlja čitnje obrazloženja presude koju je veće čiji je predsednik sudija Majić donelo u nekom krivičnom postupku.

Ovakav postupak osim što je nezakonit, meni je veoma zanimljiv iz psihološkog ugla.

Kakav je zapravo profil ličnosti koji se kršeći zakon usuđuje da komentariše jednu veoma delikatnu sudsku odluku? Bahat, primitivan i svakako uveren da je svemoćan. Svemoćan, ne zbog svojih osobina, već zbog naloga koji je dobio od nekog mnogo važnijeg i moćnijeg.

A vidiš, ja se nikad ne bih usudio da komentarišem tu sudsku presudu, ni privatno a kamoli javno, bez obzira što sam advokat, što u prevodu znači učesnik u trocifrenom broju krivičnih postupaka. Sa druge strane, pročitao sam i verujem razumeo Majićevu knjigu "Ostrvo pelikana", koja govori o ovom sudskom postupku.

Bez obzira, dakle, na sva moja saznanja o ovoj presudi, ona su posredna. Nisam bio učesnik ovog krivičnog postupka, a o knjizi imam svoj stav, ali on nije tema ovog teksta. Ne želeći da umanjim značaj svoje časne profesije, bez koje se krivični postupak ne može sprovesti, najodgovorniji učesnik ovog postupka jeste sudija, predsednik veća, koji na svojim leđima nosi teret odlučivanja.

Zakonom je predviđeno da je krivični postupak dvostepen, što znači da su odluke nižih sudova podložne preispitivanju od strane neposredno višeg suda, a na osnovu redovnog, ali i vanrednog pravnog leka koji izjavljuje ona strana u postupku koja nije zadovoljna odlukom. Takav tretman imaju i odluke sudije Majića. I njegove odluke preispituje drugostepeni sud. Verujem čak da se njegove odluke preispituju više nego odluke drugih sudija, ali to je samo moja pretpostavka. Ovde je važno da bilo koja sudska odluka, pa i ona koju je kao član ili predsednik veća doneo sudija Majić ne može, niti sme da bude preispitivana ili komentarisana od strane narodne skupštine, niti bilo kog narodnog poslanika. Posebno je nezakonito javno čitanje obrazloženja presude u skupštini. Na sve to bih dodao da je u ovom postupku javnost po zakonu morala biti isključena.

Jasno je međutim da se sudiji Miodragu Majiću događa isto ono što se dešava svakom pojedincu koji se usudi da obrazloženo i razumno ukaže na nezakonitosti koje ćini aktuelna vlast.

I ove nezakonitosti će trajati dok građani na to budu pristajali. Kako ja imam privilegiju i znam da se sudija Majić nije stavio ni na jednu stranu, već da samo ukazuje na to kako pravna država treba da funkcioniše, uveren sam da će i nakon što "poslanici" o kojima sam u tekstu govorio budu ostavljeni na smetlištu istorije, on i dalje ostati beskompromisni borac za pravnu državu.

Jer Miodrag Majić je jedan od onih koji su izabrali put kojim se teže ide.

Bratislav Marković, advokat i član Pokreta za preokret
(www.bratislavmarkovic.com)