KAD ĆE KRAJ? Četvrti stepenik korone u Srbiji

Smrtnosni učinak je najznačajniji pokazatelj bolesti. Kada se zvanično registrovani broj umrlih od kovida posmatra kao funkcija vremena, uočavaju se značajne razlike u obliku dijagrama pojedinih država. Grafik Indije, na primer, odgovara "teorijskom" modelu procesa, ali se širenje odvijalo mnogo sporije nego u Kini. Krajem januara ove godine izgledalo je da dijagram konačno ulazi u zasićenje, ali je u martu epidemija ponovo buknula, što se odrazilo kao povećanje dnevnog priraštaja broja umrlih. Trenutno taj broj je dostigao vrednost od 117 slučajeva na milion stanovnika. To je oko 15 puta manje nego u Velikoj Britaniji i SAD, (https://www.worldometers.info/coronavirus/#countries).

Burma (Mijanmar) je dugo uspešno odolevala, da bi krajem leta zaraza ipak buknula. Međutim, već u martu ove godine dijagram je praktično ušao u zasićenje. U poslednjih sedam dana registrovana su samo dva smrtna slučaja od kovida. Broj smrtnih slučajeva na milion stanovnika je 59, skoro dva puta manji nego u Indiji.

Italija može da se uzme kao tipičan predstavnik evropskih zemalja. Dijagram kao da se penje u stepenicama. Prelazak na novi stepenik je postupan, ali sve brži. Početkom jula činilo se da je dijagram ušao u zasićenje, ali je onda počeo da raste. Taj permanentni porast traje još uvek. Sličan oblik imaju dijagrami Francuske, Nemačke, Belgije, Danske, Finske, Austrije...

Dijagram Velike Britanije ima tri stepenika, ali je treći započeo sredinomdecembra, pre nego što se drugi potpuno uobličio, tako da se on slabije uočava. Ipak, krajem marta izgleda da dijagram ulazi u zasićenje. Kraj je na vidiku?

Srbija je, naravno, nešto posebno. Upravo se penje četvrtim stepenikom. Kao što slika pokazuje, na početku epidemije, dijagram ukupnog broja smrtnih slučajeva je rastao sve brže i brže, dok 14. aprila nije dostigao tačku prevoja. Nagib je tada počeo da se smanjuje. (Tog dana bio je lokalni maksimum dnevnog priraštaja broja umrlih: 9 novih, ukupno 94 smrtnih slučajeva.). Ovaj dan je na dijagramu obeležen krugom koji je obojen ružičastom bojom (tada se činilo da epidemija počinje da jenjava). Nagib krive je sve više opadao, ali, na opštu žalost, 22. maja bila je nova prevojna tačka, nakon koje kriva počinje opet da raste (označeno trouglom crvene boje.). Polako, ali sve brže i brže. (To, međutim, nije sprečilo člana kriznog štaba da početkom juna objavi da je epidemija završena, iako je još uvek bilo novih slučajeva zaraze i smrti). Do tog dana od kovida je umrlo 237 lica ukupno. Prosečno tri bolesnika dnevno.

Drugi stepenik odvijao se na sličan način kao prvi. Broj umrlih ubrzano je rastao sve do tačke prevoja 10. jula kada je registrovano 18 smrtnih slučajeva, a 370 ukupno (u međuvremenu je bio derbi, a posle toga izbori). Taj stepenik je trajao do 14. septembra kada je ukupno registrovano 733 umrlih bolesnika (preko tri puta više nego na kraju prvog stepenika).

Prevojna tačka trećeg stepenika (lokalni maksimum dnevnog priraštaja broja umrlih - 69) dostignuta je 4. decembra. Tri dana nakon što je registrovan maksimum intenziteta epidemije (7.999 registrovanih novozaraženih lica). Taj "početni deo" trećeg stepenika trajao je 81. dan, a tokom njega umrlo je 1.101 osoba. Nakon treće prevojne tačke dnevni porast broja umrlih se ponovo smanjuje.

Međutim, on nije opao do nule, jer je (na razočaranje prognozera) 6. februara, kada je ukupan broj umrlih bio 4.112, a priraštaj tog broja bio 13 (veći nego maksimum dnevnog priraštaja prvog stepenika), počeo novi, četvrti po redu stepenik.

Dnevni priraštaj broja umrlih je počeo ponovo da raste. Polako, pa sve brže. Da bi 29. marta dostigao vrednost 41 (više od tri puta veću od polazne vrednosti). Ukupan broj umrlih bolesnika bio je tada 5.231.

Penjanje uz četvrti stepenik još uvek traje. Prosečan broj bolesnika umrlih od korone dnevno, određen u periodu od sedam dana krajem marta 2021. godine, jednak je 37,6. Ovaj broj predstavlja nagib dijagrama.

Da bi poređenje dijagrama različitih zamalja bilo moguće, treba posmatrati neku veličinu koja predstavlja normalizovani nagib dijagrama. To može da bude prosečna relativna promena broja umrlih, iskazana u procentima ukupnog broja smrtnih slučajeva u toj zemlji. Za Srbiju je taj pokazatelj brzine rasta 0,740%. Poređenja radi, za Italiju 0,403%, Indiju 0,172%, Veliku Britaniju 0,050%, a za Burmu 0,009%. Za Kinu je, naravno, jednak nuli.

Zaključak izvedite sami.

Petar Bošnjaković, doktor tehničkih nauka, profesor u penziji.