Živeti slobodno

I posle Đoleta, korona je nastavila da kosi. Otišli su mnogi znani i neznani. Uveliko je gore sa njim već i Dragoljub Đuričić. Kad zagrmi od gore, kad munja potrazi nekog novog Stevu Čenejca, imaće ta grmljavina sada neki njihov nebeski ritam.

A dole praznina. Ostalo je prazno sidrište u milionima srca širom nekadašnje SFRJ. Slomljen je bagrem mladosti mnogih generacija. Zaustavljen je ringišpil večnog dečaka. Trajno je narušena ravnoteža među zvezdama. Sada sam siguran da je zbog korone i Đoleta baš svaki čovek i u Srbiji i na prostoru bivše SFRJ izgubio nekoga koga je poznavao i voleo. Pokazali su to Novi Sad, Split, Zagreb, Pula, Cetinje, Sarajevo, Skoplje.

Koliko je samo ljubavi započeto uz Đoletove stihove. I njegove pesme. Koliko je samo srca devojaka osvojeno, jer neki frajer nije znao da kaže ništa drugo do Đoletov stih. Tajna lozinka za sva ženska srca krila se među strofama njegovih pesama. Samo je trebalo pogoditi pravu. A svaka je bila baš takva. Prava. Više se dece u SFRJ rodilo zbog Đoleta Balaševića nego zbog svih blagodeti društva u kome smo živeli.

Otišao je najveći pesnik među muzičarima. I najbolji muzičar među pesnicima. Život mnogih generacija stao je u Đoletovih strofe. Jedini živi simbol vremena i zemlje koje više nema otplovio je na jedrima magije koju je stvarao svojim stihovima. Svi mi koji smo iskreno voleli onu Jugoslaviju, sve njene ljude i gradove, ostali smo bez starijeg brata.

Prekinuta je poslednja nit i pupčana vrpca koja je sve nas od Vardara pa do Triglava poslednjom snagom držala povezane za jedno vreme i jednu zemlju kojih odavno više nema. Njegovi stihovi bili su "Hej, Sloveni" desetine generacija. U ime svih nas iz pedeset i neke, iz šezdesetih, sedamdesetih, i onih iz osamdesetih pa sve do onih rođenih u ovo vreme, u ime svih nas iz, Pule, Našica, Mostara, Trebinja, Kotora, Bitolja, Ljubljane, Kruševca, Kraljeva, Novog Sada, zbogom Đole.

Ostaće neraskidiva veza između rime tvojih stihova i otkucaja srca miliona koji su te voleli. Da su loši đaci u mladosti slušali tvoje pesme rata ne bi ni bilo. Tvoje Olju, Lolu, Bebu i Aleksu najvise boli, jer su bili centar tvog unutrašnjeg svemira. Našem svemiru tvoje pesme su davale smisao, jer ti si bio čarobnjak koji je postavljao zvezdane putokaze čovekoljublja i u vreme najgušćeg mraka na Balkanu. Eho tvojih strofa pratio nas je kroz detinjstvo, na prvim ekskurzijama, kroz mladost, pod lipom u Gimnaziji, kroz prve ljubavi, u vojničkim pismima, sa razglasa u Studenjaku, sa svadbenih plesova. Uz tvoje smo pesme odrastali, radovali se, zaljubljivali, patili, uzdizali se, borili se za slobodu, pobeđivali. Tvoji stihovi bili su najsjajniji svetionik ljubavi i slobode, ponekad i najčvršća tačka oslonca za sve one sa glavom u oblacima.

Zauvek će mi telefon zvoniti sa Živeti slobodno! U Živeti slobodno i još hiljadama drugih stihova živeće i neponovljivi Đole Balašević. Hvala ti za sve koncerte, naročito za onaj koncert slobode na Trgu i onaj za sve uhapšene članove OTPORA u Narodnom pozorištu 2000. Za ovaj sledeći prerano si zauzeo mesto u nebeskoj loži. Odsviraćemo taj kocert sa tvojim stihovima na usnama i za tebe. U ritmu Dragoljubovih bubnjeva.

Dragi, Đole. Pritiska smrad sa "Farme" još jače od kada tebe nema. Al dogorevaju i spore sveće. Srebri nebom zvezda roj. I ti među njima! Ali na obzorju se rađa novi dan.

Grmeće Srbijom uskoro Živeti slobodno. Sa svojim pesmama i ti ćeš biti sa nama u stroju pod zastavom slobode.

Jer neke se pobede dobijaju na juriš.