Kamo dalje, rođače ?

Razlog je jednostavan, sve manje je ljudi u Srbiji koji veruju da su lopovi i izdajnici naši: đaci, sveštenici, profesori, akademici, lekari, umetnici, novinari... Uz to nekako javnost je sve više zainteresovana za povezanost režima sa kriminalnim klanom čiji predstavnici su čak potpisivali Ugovore sa pojedinim ministarstvima u Vladi Srbije.

U novonastalim okolnostima izvučena je teška artiljerija. Izbor za glavnog promotera lažnih papira je pao na ministra Malog. Zli jezici kažu da je to zbog iskustva u falsifikovanju dokumenata koje je ministar Mali stekao još dok je prepisivao doktorsku disertaciju koja mu je poništena. Drugi, skloniji ministru Malom, odnosno uvezani sa njim u projekte u okviru kojih zgrću ozbiljno bogatstvo, međutim, tvrde da je sve palo na nejaka ministarska pleća zato što će u dolazećoj rekonstrukciji Vlade u okviru koje će biti žrtvovana "fikus premijerka" zbog lošeg upravljanja krizom usled pandemije, upravo Mali zadužiti funkciju predsednika Vlade.

Sve su to čaršijska nagađanja, a istina bi mogla biti vrlo jednostavna. Ministar Mali, pod čijom ingerencijom se nalazi i carina, preko koje je sada već bivši predsednik FSS Slaviša Kokeza, kako tvrde režimski mediji, švercovao sve i svašta i zgrnuo milione, morao je da dokaže svoju odanost tako što će izigravati pajaca u predstavi Mauricijus u okviru koje se tvrdi da Dragan Đilas ima račun u banci koja ne postoji. Ministar Mali je birao, ili da napravi budalu od sebe, ili da ode u nemilost zajedno sa ljudima koje je lično postavljao u carini. Suočen sa tim izborom on nije imao dilemu, stavio je puder u šminkernici "ružičaste televizije" i otišao da maše papirima za koje sam zna da su lažni glumeći tako Vojislava Šešelja.

Interesantno je i pitanje: Kako su "Večernje novosti", odnosno istraživački tim za čije postojanje ne znaju ni ljudi koji rade u tim nekada respektabilnim novinama, izabrane da objave dokumenta za koja se sa dva klika na "Googlu" uvrdi da su lažna.

Romansirana verzija priče ide u pravcu potrebe da ovu izmišljenu aferu lansira neko kredibilan, a mnogo realnija verzija je da glavni i odgovorni urednik Milorad Vučelić, koji je i direktor FK Partizan, na čijem stadionu se nalazio štek državnog kriminalnog klana, nije mogao da odbije da objavi ono što su mu dostavili. Javna je tajna da su upravo ljudi iz rukovodstva FK Partizan omogućili "navijačima preletačima" da prisvoje južnu tribinu i od nje naprave paravan za kriminal koji je duboko povezan sa državom. U takvoj situaciji večiti funkcioner Vučelić je bez problema izabrao da pod noge baci ugled "Večernjih novosti" koji su neki drugi novinari stvarali decenijama samo da ne bi ispao iz ekipe koja je svakim danom sve bogatija, dok je narod sve siromašniji.

I zato je sada pravo pitanje Kamo dalje, rođače? A odgovor je u pesmi - "Tko to tamo pjeva", koja glasi:

Kamo dalje rođače
iz pijeska vire krunisane glave
što to rade - prde u prašinu

čini mi se rođače
da je standard pokvario ljude
jedu govna i sanjare

bit će bolje rođače
skini medalje i napuni sale
ulici trofeja ponestaje snage
ostavljene djevojke
narkomani i bludnice
uzdaju se u tebe

blindirani brodovi
vozili te na četiri strane
zbilja si bio dosljedan
i velikodušan rođače

raspolagati tuđom mukom
nije mala zajebancija

I zato slušajte "Azru" i Džonija i mislite svojom glavom koliko god da je to teško kada vas bez prestanka bombarduju lažima.

P. S.: Nisam spomenuo Vučića. Ne zato što ne mogu dovesti njega u vezu sa lažima da Đilas ima račune na Mauricijusu kojima bi da sakrije: Nevolje, Jovanjicu, Krušik, Telekom, siromaštvo, nepravdu ... On je, naime, premijerno najavio tu priču sa turneje po arapskom svetu. Nisam, jer čoveka koji se ne pojavi na sopstveni najavljeni intervju, čoveka koji za sebe tvrdi da zna rezultate izbora u svakoj opštini u Evropi, čoveka, koji u vreme dok ljudi umiru priča o vinima, treba izbegavati. Zdravije je!

Branko Miljuš, clan predsednistva SSP