Naprednjaci opasniji od korone za poljoprivrednike

Ove godine poljoprivredni poizvođači na teritoriji grada Vršca osim sa koronom suočavaju se i sa neodgovornom politikom lokalnih vlasti. Naime, iz nama nepoznatih razloga, prvi krug licitacije za državno poljoprivredno zemljišta koji se obično održava tokom septembra i oktobra, jer je to najoptimalniji perod kako bi seljaci mogli na vreme da uzoru njive i adekvatno ih pripreme za setvu - prošle godine jednostavno nije održan. Umesto tada, licitacija je održana punih 6 meseci kasnije - početkom marta, kada bi ustvari trebalo da se održi drugi krug licitacije za onu zemlju koja nije izlicitirana u prvom krugu.

Osim što je licitacija kasnila pola godine, i što su prošli svi agrotehnički rokovi za kvalitetnu obradu zemljišta, i što će prinosi biti daleko manji, ova licitacija je po prvi put održana elektronski. A to znači, da bi poljoprivrednik mogao da učestvuje na licitaciji morao je prethodno da skenira uplatnicu i pošalje je na imejl Gradskoj upravi u Vršcu.
S obzirom na to da se danas poljoprivrednom bave mahom stariji ljudi koji nisu informatički pismeni, postavlja se pitanje koliko su elektoronske prijave dostupne svakom poljoprivredniku koji želi da licitira državnu zemlju? Ovogodišnja onlajn licitacija je sve nas poljoprivrednike iznenadila, imajući u vidu da je prošle godine uprkos uvedenom vanrednom stanju licitacija održana „uživo“ kao i svih ranijih godina.

Mnogi poljoprivrednici na teritoriji Grada Vršca su prezaduženi, imaju kredite koje moraju da vraćaju i zato su ipak učestvovali na ovoj zakasneloj licitaciji znajući unapred da će prinosi po hektaru biti minimalni, ili da će čak biti u gubitku. Jer, jednostavno - ljudi nemaju izbora. Javna je tajna da godinama unazad država toleriše mnogobrojne nepravilnosti u vezi sa licitacijom državnog zemljišta.Tako se dešava da ljudi koji nemaju čak ni najosnovniju poljoprivrednu mehanizaciju izlicitiraju po stotinu hektara, a posle tu zemlju nezakonito daju trećem licu da je obrađuje. Tako je u Vršcu, a pretpostavljam i u svim drugim opštinama. Na ovaj način do državnog zemljišta nezakonito dolaze ljudi bliski vrhu SNS vlasti.
Da lokalne vlasti kao i samu državu baš briga za selo i seljake govori i način na koji je nedavno sprovedena komasacija u katastarskoj opštini Vlajkovac, selu kraj Vršca. Tako se dešavalo da se greškom lokalne administracije 1 hektar obradivog zemljišta veže za 20 hektara neobradivog zemljišta. Posledica toga je da je država na gubitku, jer više niko neće obrađivati ni taj jedan hektar, pošto mu se ne isplati da za njega plaća 20 puta veću naknadu.

Kako smo nezvanično saznali od meštana sela Vlajkovac, nakon što su izašle zvanične zemljišne karte, član gradskog veće za poljoprivredu Slobodan Jovanov je na insistiranje pojedinih ljudi nezakonito menjao poziciju nekih parcela na kartama?! Ovom prilikom pozivamo nadležne organe, da provere da li su tvrdnje meštana Vlajkovca istinite, i ukoliko je bilo kršenja zakona, da adekvatno kazne sve one koji su u tome učestvovali.
Sve prethodno navedeno je poražavajuće, ali najteže od svega boli činjenica da ukoliko ste mlad čovek koji voli selo u kome je rođen i koji želi da u njemu ostane i da zasnuje svoju porodicu, bićete neprijatno iznenađeni kada pokušate da podignete stambeni kredit za zidanje kuće. Obijajući pragove banaka bićete poraženi saznanjem da ukoliko živite u selu manjem od 1.500 stanovnika ne možete da dobijete stambeni kredit. Banke će vam reći jasno i glasno ono što ministar poljoprivrede Branislav Nedimović ne sme – kuće na selu nemaju vrednost!

Zato ih banke ne uzimaju pod hipoteku, kao sredstvo obezbeđenja kredita. Banke čak neće da uzmu ni poljoprivredno zemljište kao garanciju za stambeni kredit, iako to isto poljoprivredno zemljište uzimaju kao garanciju pri kupovini poljoprivredne mehanizacije koja je često skuplja nego zidanje kuće. Obraćao sam se ministru Nedimoviću i ukazivao mu na ovu diskriminaciju kojoj smo izloženi mi mladi ljudi koji živimo na selu. Njegov odgovor još uvek čekam.
Koliko je izražena nebriga države prema poljoprivrednicima i da smo daleko od „ekonomskog tigra“ na Balkanu videli smo pre mesec dana kada su subvencije sa 5.200 dinara po hektaru smanjene na 4.000 dinara i to je nova kap u prepunoj čaši žuči namenjenoj domaćim poljoprivrednim proizvođačima. Pre dolaska SNS na vlast subvencije su iznosile 12.000 dinara po hektaru i mogle su da se dobiju za 100 hektara, dakle ukupno 1.200.000 dinara.

Danas, za vreme SNS vlasti može da se dobije 4.000 dinara i to maksimalno za 20 hektara, što iznosi bednih 80.000 dinara! Dakle, razlika u visini subvencija za vreme demokrata i naprednjaka je neverovatna: za vreme bivše vlasti seljaci su mogli godišnje da dobiju čak 1.120.000 dinara više, što iz današnje perspektive izgleda kao divan san.
Međutim, nama poljoprivrednicima je nekada i tih 12.000 dinara bilo malo, hteli smo više, pa smo znali da se pobunimo i da očas posla isteramo traktore i blokiramo puteve. Sada kada pozovem svoje prijatelje i komšije da ponovo blokiramo puteve i iskažemo svoje nezadovoljstvo, jer smo svi na ivici preživljavanja, oni mi kažu: „Nekad je bilo drugo vreme. Danas su kriminalci i mafija na vlasti. Zato ne smemo.“

Pristajanje da ti mafijaši vode državu nikada ne sme da nam bude opcija. I ja neću odustati od borbe da poljoprivrednici mogu pristojno i dostojanstveno da žive od svog rada. I ne samo poljoprivrednici nego svaki čovek koji pošteno radi. Za takvu državu se uvek vredi boriti.

Darko Grbić, poljoprivrednik iz Vlajkovca i član Demokratske stranke