Kad, bre, stigoste pre da napravite bilborde i majice?

Po sećanju bih rekla da je u petak objavljena vest da predsednikov brat Andrej Vučić ima obostranu upalu pluća. Za nešto više od dvanaest sati, kao iz rukava nikoše amblemi podrške. Da se razumemo, kao i svakom, i Vučićevom bratu želim brz oporavak, ali se prosto divim mašineriji i brzini sa kojom deluju.

Odmah se tu podigla svita da nađe što prikladniji način da svi vide da kao jedan stoje iza predsednika. I ekspresno odštampaše se bilbordi, postaviše isti, a niknu i nova modna kolekcija (bizarno, ali baš, baš). Doduše, ovo sa majicom nije skupo, svako prosečan može da se pruži, za jedan print na nekoj koju odavno čuva u ormaru, a služi svrsi. Mudro. Kao po direktivi svi: “Brže, jače, bolje“, potrčaše da pokažu svoju odanost kao u Domanićevom "Dangi". 
Ugroziše i Kesićevu šolju, reklamne prostore velikih firmi, sav propagandni materijal svih mogućih organizacija, institucija, ustanova i ostalih. I na sve strane ista poruka preplavi državu.
Može biti da su bukvalno shvatili onu poštapalicu: “Ako ne izađe na televizor, kao da se nije ni desilo“, pa nije bilo dovoljno na primer da pošalju SMS, ili upute poziv predsedniku i daju mu podršku, nego je sve to moralo da se snimi i obelodani gde god može. Snishodljivo i ponizno pokazaše naprednjaci da sa njima može mili nam naš predsednik šta hoće i kada hoće.
E kada bi se tako brzo i radilo za ovu državu, ne bi bilo rupa po putevima, brda koja nikako da se ukrote i prihvate auto-put, praznih džepova napaćenog naroda, neizoranih njiva, sve više zatvorenih kuća koje čekaju svoje da se vrate tamo negde iz Evrope, kvarova u tek napravljenim bolnicama.

I da ne kvarim trenutak vernosti... samo da pitam, bez neke zle namere:“Kada, bre, stigoste sve to, kada ništa ne radi i ko vam na tajno otključa radnju, da znam, ako meni zatreba za nešto?“