Fajront

Među amnestiranima našao se i Uroš Mišić koji je zapaljenu baklju gurao u usta žandarmu Nebojši Trajkoviću na stadionu Crvene Zvezde, kao i Miladin Kovačević koji je prebio studenta u Sjedinjenim Američkim Državama, a potom pobegao njihovim pravosudnim organima zbog čega je Srbija isplatila pozamašnu novčanu svotu i porodici prebijenog ali i ameičkom pravosuđu.

Uzalud je mnogo ljudi koji su se bavili borbom protiv kriminala, resocijalizacijom osuđenih i ovom materijom, ukazivalo da se to tako ne radi i da će Srbija platiti strašnu cenu amnestije koja se pretvorila u amneziju. Sve ono što je u borbi protiv organizovanog kriminala s mukom urađeno od 2008. do 2012. godine kada je mandat za upravljanje Srbijom preuzela Demokratska stranka, poništeno je jednim potezom naliv pera Tomislava Nikolića.

Da situacija bude još gora, neki od amnestiranih su brže-bolje pronašli novog poslodavca kome su usluge kriminalnih falangi bile potrebne za razbijanje opozicionih skupova, uterivanje straha kod neodlučnih birača i prekrajanje izborne volje u mestima gde Srpska napredna stranka nije uspevala da dobaci do željenog rezultata uprkos svim marifetlucima koje su njeni aktivisti činili tokom kampanje i na dan glasanja.

Čim je dete prohodalo i osamostalilo se, Aleksandar Vučić se oslobađajućom presudom Apelacionog suda za šverc cigareta, zahvalio šefu organizovanog kriminala na Balkanu za obilatu finansijsku pomoć naprednoj mafijaškoj organizaciji koja je u međuvremenu upisana u registar političkih stranaka. A ta ljubav je počela na terasi pariskog hotela Ric, kada je balkanski Don počastio budućeg šefa AVačkog klana sa par miliona evra. Verovatno da bi kupio dubak da dete lakše prohoda.

Epilog znamo. Mafijaške konkubine preuzele su rukovođenje policijom i službama bezbednosti, usledili su napadi na opozicione političare, štangla u Kruševcu, duga devetka sa prigušivačem u Kosovskoj Mitrovici, paljenje kuće novinara Milana Jovanovića u Grockoj, Savamala, prebijanje na stadionu JNA, prvi milion, prva milijarda, druga, treća, proslava jubilarne desete milijarde u Dubaiju, spomenik korupciji i organizovanom kriminalu na Pančićevom vrhu, prevrnuti gliser sa tonom kokaina na Dunavu, Krušik, Jovanjica, nezakonito prisluškivanje opozicionih političara, snimci razgovora šefa AVackog klana sa podređenima, fotografije odsečenih glava u udarnom terminu i čuđenje kako je sve to moguće. Ulicama Srbije kotrljale su se glave, pucali su snajperi, gruvale su eksplozije bombi.

Ispunjeno je obećanje šefa AVačkog klana da će Srbija dobiti leteće automobile jer su svakog dana dizani u vazduh džipovi i mercedesi. I gle, šef AVačkog klana se danas sav u čudu pita kako je to moguće, jer eto on to nije ni naslućivao da se dešava. ON koji je srušio pravni i ustavni poredak Srbije, koji se predozirao vlašću ko njegovi BOTOVI organskim paradajzom sa Jovanjice, sebe želi da predstavi kao žrtvu napredne mafijaške organizacije koju je stvorio. E pa neće moći.

Svega ovoga danas ne bi bilo da je Pera otišao pravo u policiju, kaže poruka iz jednog crtanog filma o Peri Detliću i ljudskoj pohlepi.

Pošto Pera nije na vreme otišao u policiju, a pohlepa je prerasla u gramzivost, te je toliko uzela maha da je tražnja veća od ponude, vreme je da policija dođe kod Pere. Pa da vidimo ko je to koga prisluškivao i gde je snimak sa naplatne rampe kad je poginula Stanika Gligorijević. Nemoguće je da je na snimku nešto užasnije od onoga sto smo videli sinoć.

Ljudi, vreme je da se spusti zavesa ove groteskne predstave. Jer glavni glumci su se baš uživeli u ulogu. I preigrali se u predstavi za koju smo platili mnogo skupe ulaznice.

Samo neselektivne amnestije više neće biti.

Vreme je za istinu. Vreme je za pravdu! Vreme je za fajront.

Nek' se spusti zavesa, nek' ustanu optuženi.

Srđan Milivojević, član Glavnog odbora Demokratske stranke