Košarkaški Bouvi

Nije samo zato što su dvokorak, roling, pivot i skok šut elementi plesa na podijumu oivičenim tablama.

Nije samo zato što je uvek i sve moguće.

Nije zbog toga što u svakom trenutku zavisiš od još četiri čoveka jer je osnovni element dodavanje.

Nije zato što ne priznaje vreme jer skraćuje i produžava sekund u zavisnosti da li napadate ili se branite.

Nije samo zato što nema klinca ili klinceze koji nisu barem jednom u nekoj maloj školskoj sali brojali tri, dva, jedan i bacali loptu na koš a onda u transu raširanih ruku trčali zamišljajući punu dvoranu i vičući "postali smo prvaci sveta".

Nije košarka kraljica igara kod nas samo zato što kada igraju oni u plavom u gradu nigde nikog nema.

Košarka je kraljica igara zato što stvara plemiće.

Jedan on njih je i Milenko Savović. Košarka je stvarala Milenka a Milenko je stvarao košarkašku istoriju

Ono što je Radivoj Korać značio za svoju generaciju, Milenko Savović je značio za svoju. Korać je u Beograd doneo prvu ploču Bitlsa, govorio je nekoliko stranih jezika, voleo je literaturu, slikarstvo, pozorište i terao je sve oko sebe da budu bolji. Bolji ljudi i bolji košarkaši. Za Koraća Tito je jednom rekao da je veći od Jugoslavije. Korać nas je napustio sa samo 30 godina.

Milenko Savović je otišao sa 60 godina. Voleo je rok i pank, učestvovao je u stvaranju pozorišnih predstava, na pripreme je nosio gomilu knjiga, FEST nije propuštao čak i po cenu da zakasni na utakmicu.

Milenka Savovića su zvali Sveti Sava i Bouvi.

Milenko je sahranjen u svom Trebinju daleko od svog Pionira u kome je postigao ono što neki sa većim karijerama nisu.

Košarkaškog Bouvija su svi poštovali.

Bitlisi i Bouvi obeležili su svoje epohe, Korać i Savović živote generacija ljudi. Zbog njih smo naučili da ne mrzimo one protiv kojih igramo, da čestitamo boljim i da se nikada ne predajemo.

Košarko, ne daj se.