Vanredno proveriti Vučićevu školu

Posle inicijalnog, u najmanju ruku, zaprepašćenja pročitanim, uvidela sam da ova vest ima dva osnovna nivoa na kojima se može analizirati: akademski i onaj koji se odnosi na ponašanje predsednika Vučića.

Vidim iz članka u vašem listu od 23. februara pod naslovom „Desetke u Vučićevom indeksu nevažna tema“ da su moje kolege profesori univerziteta i bivši rektori imali takođe negativne reakcije na ovu vest. Ja se sa njihovim reakcijama slažem, ali su to stavovi koji analiziraju reakciju predsednika Vučića kao neuobičajen model ponašanja, nemanje mere u samohvalisanju i slično, i spadaju u ovaj drugi nivo analize događaja. Mene je ova vest, međutim, mnogo više zabrinula sa aspekta analize na akademskom nivou i to kako sa aspekta kvaliteta u visokog obrazovanja tako i zbog posledica koje ovo može imati.

Postavljam s tim u vezi nekoliko pitanja relevantnim institucijama:

Visokoškolskoj ustanovi na kojoj studira predsednik Vučić, a koja ima veoma važnu i odgovornu misiju u obrazovanju kadrova u zdravstvu i sportu, postavljam pitanje kako je moguće da je dozvoljeno studentu da ne pohađa praktičnu nastavu s obzirom na zakonsku obavezu studenta da pohađa sve oblike nastave (član 101 Zakona o visokom obrazovanju)? Kako je moguće da se studentu koji ne pohađa praktičnu nastavu dozvoli izlazak na ispit? Kako je moguće dozvoliti studentu da ne pohađa praktičnu nastavu s obzirom na vrstu studija?

Institucijama koje su zadužene za kontrolu i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju: Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje (NSVO) i Nacionalnom akreditacionom telu (NAT) postavljam pitanje da li će ovo saznanje pokrenuti postupak vanredne spoljašnje provere kvaliteta pomenute visokoškolske ustanove prema članu 22 Zakona o visokom obrazovanju?

Predsedniku Republike Srbije postavljam pitanje da li smatra da ovakav pristup studiranju od strane predstavnika najviše vlasti (koji se, pritom, objavljuje kao da je to najlegitimniji način studiranja) može da ima posledice na akademsku zajednicu i društvo u celini? Kakvu poruku ovakav pristup studiranju predsednik države kao autoritet koji bi trebalo da bude u svemu pozitivan primer, šalje sadašnjim i budućim studentima? Da li smatra da ovaj slučaj pošto je objavljen može da se odrazi na međunarodnu poziciju našeg visokog obrazovanja?

Autorka je nekadašnja članica Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta