U doba pandemije broj umrlih veći za 30,3 odsto

Kada su rezultati u praksi počeli da pokazuju da je on, kao i ostali evropski modeli, prazna priča, prešlo se na statistiku. Istaknut je podatak o smrtnosti od bolesti (Mortality Ratio) izračunat kao procenat umrlih u odnosu na ukupan broj zaraženih. U vreme širenja zaraze to je, najblaže rečeno, formula za naivne, loša mera koja ne uzima u obzir nezanemarljiv broj pacijenata (aktivnih slučajeva, Active Cases, Currently Infected Cases). Iako je to trebalo da bude jasno od početka, može se reći da je u svetu je konstatovano tek u maju(https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC7569625/).

U izveštaju za 11. april, na primer, ukupan broj obolelih u Srbiji je bio 3.380, broj umrlih 74, a broj hospitalizovanih lica 2.436. Ako se na osnovu tih podataka odredi broj okončanih slučajeva (Closed Cases) dobija se vrednost 870 (od kojih je 74 bilo sa tragičnim ishodom). Procenat smrtnosti jednak je 100*74/870 = 11,8 odsto. Da je bio objavljen podatak o osobama koje su, kao lakši slučajevi, bile na kućnom lečenju, broj okončanih slučajeva bi bio još manji, a procenat smrtnosti još veći.

Nije čudno što se vrednost 2,19 % nalazi samo u dnevnom izveštaju. Onom koji se prikazuje na internetu, a svakog dana menja. Nijedna od ove dve vrednosti nije ona prava. Stvarni smrtonosni efekat zaraze je negde između, a može da se odredi samo kada ona prođe. Portal Worldometer COVID-19 Data ne prikazuje podatak o smrtnosti. Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), nacionalni institut za javno zdravlje u Sjedinjenim Državama, izračunava stopu smrtnosti u odnosu na broj stanovnika (https://www.cdc.gov/coronavirus/2019-ncov/covid-data/faq-surveillance.html).

Rezultat strategije koju je sprovodila vlast u Srbiji prikazan je na sledećoj slici.

Iz poznatih razloga podatak o smrtnosti verovatno neće biti nikada tačno određen. Posredni pokazatelj je broj umrlih u Srbiji, podatak koji daje Republički zavod za statistiku (https://publikacije.stat.gov.rs/G2021/Pdf/G20211017.pdf). Već je konstatovano da je broj umrlih u 2020. godini znatno veći nego u prethodnom periodu. S obzirom na to da je prvi smrtni slučajevi od zaraze registrovan 20. marta, ispravnije je da se analizira druga polovina godine (broj umrlih od korone u prvoj polovini godine je manji od 9 odsto ukupnog broja umrlih 2020. godini).

Ako se uporedi ukupan broj umrlih tokom druge polovine 2019. i 2020. godine, u doba epidemije on je porastao za 30,3 odsto. U decembru, taj je porast bio čak 96,8 procenata. Kao što je poznato, prirodni priraštaj stanovništva u Srbiji je godinama negativan.

Da bi se izbegla rasprava da li se to desilo zbog "uticaja gama zraka na sablasne nevene" ili slično, dat je i ekvivalentan pregled indeksa rasta u odnosu na prosek prethodnih pet godina. U decembru je porast manji ("samo" za 60,3 odsto je veći od proseka u pet prethodnih godina), ali je ukupni porast veći (39,4 procenata).

Ako se od podatka za decembar 2020. oduzme zvaničan broj umrlih od korone u tom mesecu, dobija se da je bilo 4.909 smrtnih slučajeva više nego što je decembarski prosek u Srbiji u prethodnih pet godina. Kada se posmatra drugo polugodište u celini, razlika je 14.698. To sigurno nije zbog konstelacije nebeskih tela, niti zbog globalnog otopljavanja.

Petar Bošnjaković, doktor tehničkih nauka, profesor u penziji.