Žarko Jokanović: Samozaljubljeni

Ako se tome doda i ljubav tvojih poltrona prema tebi, koju si nagradio raznoraznim privilegijama, članstvom u Upravnim odborima i komisijama, stranačkim zapošljavanjem i stranački podobnim tenderima, kumovskim muljanjima, zatvaranjem očiju na mafijaške poslove, besprizornosti raznih vrsta, brutalni kriminal i hohštapleraj - količina ljubavi koja te okružuje je kosmičkih razmera, s malim problemom što će, kao svaki naduvani balon - nestati u jednom trenu. U kojem će nestati tvoja vlast, tako da ćeš brzinom munje od predmeta obožavanja svojih sledbenika - postati meta njihovog gneva, mržnje prezira i brzometne izdaje - kako to je to već bivalo i biva u istoriji.

Zato uživaj u lažnoj sreći onih koji te "vole". Onih koje za jedan sendvič i flašicu vode vodaš po celoj Srbiji da ti se dive, uprkos epidemiološkim merama, koji su plaćeni da ti kliču po komandi i na znak u određenom trenutku. Uživaj u ljubavi poslanika koje si pažljivo odabrao da u transu kliču tvoje ime, u najraskošnijem vašarskom brlogu u koji si pretvorio Skupštinu svoje zemlje, dok se oni nadmeću u poltronstvu, lišeni svake pristojnosti, razuma i časti. Uživaj u strankomafijaškim feudalcima kojima si udelio po neku mrvicu uticaja u svom feudu, koji ti zauzvrat, vraćaju i kapom i šakom i u znak zahvalnosti što su izabrani da ti služe. Dok raskošno prikazujete svoju sado-mazohističku ljubav. Bez obzira što će trajati do prvih naznaka tvog posrnuća, kada će od tebe najpre i najbrže bežati oni koji su te najviše voleli i grlili.

I radiće to nemilosrdno, isto onako kao što i ti nemilosrdno i principijelno odbacuješ one koje si do juče grlio i štitio. Koji su do juče bili "fini momci iz komšiluka", momci navijači koje nikad niko nije hapsio i koji se druže sa decom za uzor, one koji su, u tvoje ime i za tvoju vlast trčali sa bakljama u rukama po krovovima zgrada da zastrašuju pošten svet u jeku epidemije, da budu dobošari tvoje sile, svemoći i svireposti. One koji su ljudima vratove uvrtali na tvojoj inauguraciju, kao privatno obezbeđenje koje si lično angažovao.

One sa fantomkama na glavama koji su rušili Savamalu. One u crnim džipovima sa zatamnjenim staklima, koji su kao najgore naci-falange iskakali sa štanglama ispred biračkih mesta da bi građanima uterali u kosti ljubav prema tebi. One za koje se sada, po tvojim tabloidima piše da su ljudima sekli delove tela i žive ih topili u kiselini. A da ne pričamo o ljubavi onih iz Jovanjice, koju sada treba zataškati i gurnuti u tepih.

Na kraju će vreme tvoje vlasti, satkano od tvoje samozaljubljenosti i od tvog samoglorifikovanja, koje ide što iz tvojih usta što iz usta tvojih poltrona, koji uvek prvi objave ono što vođa misli. A posle se vođa složi sa njihovim hvalospevima o sebi samom. Stvarajući tako jedan perverzan krug izopačenih i bolesnih samoobmana u kojem se dave poslednji ostaci jednog društva. Zato je Dan zaljubljenih idealan dan u kojem treba najaviti da sam sebi podižeš spomenik - za života. Jer, tako veliku vest treba ti lično da objaviš.

Samo da spomenik bude viši od ovog Nemanjinog i raspevaniji od fontane na Slaviji, da mu se pristupa gondolom sa Kalemegdana, da ne stojiš na vizantijskom šlemu kao Nemanja, nego na postolju od fantomke kriminalca, koga si poslao da ruši Savamalu.

Zato te pozdravljam tvojim tradicionalnim pozdravom:

Dok razum gubiš - sam sebe ljubiš!
Zauvek vaš poslušni građanin, Srba

P. S. Kad budeš gradio spomenik sam sebi - u ruci da držiš žezlo Patrijarha, koji će, po tvojoj želji, za koji dan biti izabran na zasedanju u Hiltonu. Onog, koji će, bez obzira na svoje ime – sprovoditi volju tvoju, a ne Božju.