Konkurs za nove kompletne idiote

U tim kratkim filmskim ostvarenjima videli smo kako pripadnici obezbeđenja šefa AVačkog klana u svoje vikendice dovode ljude koje će posle par dana u velikim torbama odneti iz istih tih kuća. I to u delovima. Bez straha da će ih neko od kamermana upitati bilo šta. Makar kao legendarni Mirko u Maratoncima:

"Šta to radiš Kume?"

Jer bi odgovor bio:

"Nisam ja Kum! Ja sam samo mnogo gledao Kuma. I sad samo radim ono što je Don naredio."

A Kum i Don je ovih dana zaređao po televizijama usplahireno objašnjavajući da je on samo iznajmio agenciju Velje Nevolje za pružanje bebisiting usluga i povremeno obezbeđenje skupova Srpske nasilne stranke, skraćeno SNS. Inače, on i ne poznaje te kriminalce koji mu čuvaju dete. I samo jednom mu se omaklo da ih iznajmi i za neko rušenje u Hercegovačkoj, jer mu je delovalo da ti nabildovani momci znaju posao sa macolom. Posle ih je slao još nekoliko desetina puta u Lučane, Mionicu, Kulu i širom Srbije da čuvaju glasačke kutije kako im zli predstavnici opozicije i njeni glasači ne bi prišli i narušili bajkovitu stvarnost u kojoj živimo. Inače, on nema nikakve veze sa njima. I ne zna ko je Dijana Hrkalović. A Nebojšu iz Beograda je slučajno sreo kad je tetki iz Kanade nosio lek.

I glavni likovi u Kumu, mafijaškoj sagi o životu porodice italijanskih mafijaša u Americi, počinju sitnim prestupima. Vito Korleone u svet kriminala ulazi krađom tepiha. Na vrhuncu moći ovaj Don mafije disciplinuje poznatog šefa muzičkog studija Džeka Volca koji njegovom štićeniku Džoniju Fontejnu, pevačkoj zvezdi u usponu ne želi da da ulogu u novom projektu. Na pitanje kako će to uraditi, Vito Korleone kaže:

"Daću mu ponudu koju neće moći da odbije!" Kada tvrdoglavi Volc ipak odbije ponudu koju mu u ime Dona daje Korleonov konsiljere Tom Hejgen, pri tome vređajući "tog mafijaskog žabara", sledećeg jutra se budi sa odsečenom konjskom glavom u krevetu. Ali kada Don Vito umre, njegov sin Majkl počinje nemilosrdno da seče glave konkurenciji, da bi naposletku zbog izdaje ubio i rođenog brata.

I pripadnici AVačkog klana su počeli sa sitnim prestupima, tapkajući karte za nepostojeći metro i paleći navijačke baklje na stadionima Srbije. Vrlo brzo su čitavu Srbiju pretvorili u navijačku baklju koja gori plamenom jarke boje uz zdušno horsko navijanje i skandiranje Vučiću. E kad baklja izgrori, niko ne želi da u ruci drži garavi kartonski cilindar kao dokaz piromanskih aktivnosti. Ali ni da dobije ponudu koju neće moći da odbije.

Mnogo je nasilja, spaljenih kuća i grobova ostalo iza politike Srpske nasilne stranke, skraćeno SNS. Koreni zla dosežu u ne tako daleke a očigledno olako zaboravljene i oproštene devedesete. Još uvek smo brojali mrtve iz tog perioda, kada je ljubiteljima zarđale kašike i politike 100 za jednog, lakomisleno data šansa da ponove zlo.

Zlo je u međuvremenu toliko naraslo da je počelo da razara i izjeda samo sebe. Sada kada je deo pajser brigade na službenom putu, otvoren je nov konkurs za ovlašćene distributere Kavačkog klana i kandidate za kompletne idiote iz Hercegovačke ulice. Traži se i nova Dijana Hrkalović među mladim nadama Srpske nasilne stranke, skraćeno SNS. Počelo je i dokazivanje novih uzdanica koje jurišaju na upražnjena mesta u MUP i BIA. Jedan kandidat je svojim idiotskom inventivnošću već ušao u uži izbor.

To je onaj nesrećnik koji je Mariniku Tepić na konferenciji za novinare gađao živom kokoškom, budeći ljubomoru kod onih bića koja zasevši u brlog na mestu nekadašnje Skupštine sebe smatraju narodnim poslanicima, a nisu se po sopstvenom priznanju dosetili ovog poteza za obračun sa opozicijom koji nije zabeležen čak ni u Velikoj encikopediji psihijatrije. Jer kada je reč o kokoški, jedino čega su ova bića mogla da se dosete je kako da je neprimetno ukradu kada je vide.

Jeziva je scena u Kumu kada se šef muzičkog studija budi sa odsečenom konjskom glavom u krevetu sa satenskom posteljinom. Kod naprednih pilićara koji bi sa opozicijom da se razračunavaju gađanjem kokoškama, neposlušnik koji je odbio ponudu koja se ne odbija, i koji razmišlja o pevačkoj karijeri u studiju Specijalnog suda, verovatnije je da bi se probudio sa odsečenom glavom nekog živinčeta u krevetu a ne konja, srećan što ta živinska glava nije njegova.

Među naprednjacima je perje poletelo na sve strane. Koliko god besan narod sa razlogom želeo da se za fiksiranje razletelog perja iskoristi katran, valjalo bi da se razbudi i tužilaštvo kako uz perje ne bi poletele i glave. Jer imamo posla sa mafijaškom organizacijom koja ne preza od bilo čega što smo imali prilike da vidimo u filmovima o mafiji. Samo što sada ovaj film živimo, a ne gledamo ga. Zato je vreme da narod uzme u ruke režisersku palicu u vidu motke i objavi The end ove mafijaške sage koja predugo traje.

I ovaj put valja uciniti sve što treba da saga ne doživi svoj treći deo...