Operacija Kolibri

Istorija nas uči da su mnoga totalitarna društva nastala oslanjanjem budućeg diktatora na pojedine delove zajednice sa njene društvene i socijalne margine, koji su služili za uterivanje straha kao sredstva kojim se obezbeđivala poslušnost širokih slojeva stanovništva. Ernst Julijus Rem u Nemačkoj je bio osnivač paramilicijskih snaga iz kojih će nastati jurišni SA odredi. Pripadnici SA odreda učestvovali su u paljenju Rajhstaga, nemačkog parlamenta, 27. februara 1933. godine za šta su od strane Adolfa Hitlera i nacista optuženi komunisti i socijaldemokrate.

Ovaj događaj predstavljao je prekretnicu u preuzimanju apsolutne vlasti u Nemačkoj od strane nacista predvođenih Adolfom Hitlerom. SA odredi su postali Firerova gvozdena pesnica za obračin sa političkim protivnicima. Ali kada su jurišni odredi poslužili svrsi, kada su Adolfa Hitlera doveli na vlast i učvrstili njegovu poziciju, kada su uklonili sve političke protivnike, Ernst Rem je doživljen kao pretnja po dalji uspon Firera. Zato je SS od 30. juna do 2. jula 1934. godine po Hitlerovoj naredbi pohapsio i lividirao rukovodstvo SA odreda uključujući i samog Ernsta Rema u operaciji pod kodnim nazivom Kolibri.

U istoriji je ovaj dogadaj uprkos egzotičnom imenu same operacije, ipak ostao zabeležen kao Noć dugih noževa. Adolf Hitler se okrenuo ka uklanjanju Ernsta Rema i njegovih jurišnih odreda objašnjavajući saradnicima da sklonost pripadnika SA odreda i niihovog vođe ka uličnom nasilju i kriminalu štete njegovoj reputaciji i popularnosti. Istoričari će kasnije dokumentovati da je prava suština i pozadina ovog događaja ležala u činjenici da je Ernst Rem počeo da deluje samostalno, povezujući se sa određenim strukturama u tek forniranom državnom bezbednosnom aparatu, postajući pretnja i za svog nalogodavca, Firera.

Da bi se sagledalo kakva je sudbina onih kriminalnih struktura koje su se stavile u službu diktatora i njegovog uspona na vlast, mozda ne treba ići tako daleko u istoriju. Nije li Služba državne bezbednosti Slobodana Milosevića likvidirala Željka Ražnatovića Arkana kada je poslužio svrsi, kada je prestala potreba da se patriotizam dokazuje zverstvima prema pripadicima drugih naroda, ali i prema pripadnicima sopstvenog naroda koji ne isakzuju saglasnost sa tako proklamovanim principima "patriotizma". Nisu li slično prošli pripadnici kriminalnih klanova u Beogradu koji su batinali učesnike veličanstvenih nenasilnih građanskih protesta zbog izborne krađe tokom zime 1996./1997. godine.

Kad su poslužili svrsi i ojačali toliko da su postali pretnja i po samog poslodavca, on bi im se zahvalio na saradnji. Zahvalnost je najčesće izricana heklerom sa prigušivačem. Umesto isluženih, potencijalno opasnih, služba je odmah regrutovala nove kadrove spremne za krvavu reciklažu. Ista je bila sudbina vođa i pripadnika paramiitarnih jedinica u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini koji su se bombastično selili sa naslovnih strana dnevnih novina na stranice rezervisane za čitulje.

Krvožedna aždaja koja pod svojom šapom sa dugim oštrim kandžama vec 9 godina drži građane Srbije, odgrizla je sebi rep koji je zahvatila gangrena. Problem po aždaju je što će se ovaj kanibalski pir nastaviti. Jer naša aždaja je balkanska ala, a na Balkanu takva zver uvek ima više glava. I sada jedna glava vreba drugu, dok se druga već iskezila na treću, žureći da je odgrize dok ta glava nije progovorila. Za to vreme su se četvrta i peta glava udružile da sadržaj iz glave druge aždaje u vidu dramatičnih saznanja nekako dospe međ potlačene građane, ne bi li peta glava ale nekako postala prva.

Umesto da se teškom mukom izvučen mač pravde, iz hibernacije i višegodišnjeg sna probuđene državne tužiteljke, spusti na vrat ove krvožedne zveri i jednom za svagda nas oslobodi vladavine kriimala i svih zubatih glava ove karakondžule, pre će biti da će se strašno sečivo zaglaviti u dobro podmazanim koricama. Jer već drugog dana ove policijsko medijske akcije su kriminalci koje valja pohapsiti, zatečeni u društvu državnih tužilaca.

Na brdovitom Balkanu u zemlji bajki i letećih automobila i dalje žive višeglave aždaje i uspavane Trnove Ružice. A kolibri liči na kukavicu koja vešto podmeće jaja. Na sreću narodni budilnik otkucava. I samo što nije pozvonio najavljujući buđenje. Jer očas posla umesto da izleti iz gnezda, ptica uzbunjivačica se pojavi iz velikog zidnog sata. I uopšte ne liči na kukavicu, već na sokola slobode kome je plavo i vedro nebo nad Srbijom jedino merilo svega. Ne brinite ako zvuk zvona tog sata zaliči na uzbunu. Ili kliktaj sokola.

Vreme mu je nekako s proleća. Oko Sretenja!