Vakcinom kriju stvarno stanje epidemije (FOTO)

Po svojoj prirodi, proces je slučajan, dakle haotičan, pa je svaka analiza manje ili više nepouzdana. A to je savršeno za manipulaciju koja ima za cilj da onemogući realno sagledavanje situacije i predviđanje budućeg toka događaja. Zvanične izjave svode se na frljanje podacima i isticanje nekih problematično određenih vrednosti kao izvanrednih rezultata.

Sajt "Coronavirus Pandemic Data Explorer" omogućuje grafički prikaz mnoštva dijagrama vezanih za pandemiju. Sadržaj prikaza može da se prilagodi u skladu sa konkretnim zahtevima. Na slici su dati dijagrami broja izvršenih testova i broja registrovanih slučajeva zaraze u Srbiji u periodu od 1. oktobra do 17. januara zaključno. Prikazana je tzv. "kotrljajuća srednja vrednost tokom sedam dana". Maksimum broja dnevno izvršenih testova bio je 1. decembra (22.273). Tada je registrovan i maksimalan broj novozaraženih (7.999). Odnos ova dva broja je bio 2,85. Pitanje koje se nameće je: koliko bi zaraženih bilo otkriveno da je broj testova bio veći, recimo dva puta?. I zašto je već sutradan broj dnevno izvršenih testova počeo da se smanjuje.

Naravno, smanjivao se i broj registrovanih novih slučajeva zaraze. Koliko je to odgovaralo stvarnosti, najverovatnije da se neće nikada saznati.

Ako se prikaže vrednost prosečnog broja testova izvršenih da bi se registrovao jedan novi slučaj zaraze u zemljama Evrope, Srbija je ubedljivo pri dnu tabele. Nameće se novo pitanje: zašto? Znači li to da se u ovoj zemlji testiranje obavlja efikasnije, ili je nešto drugo u pitanju? Da se podsetimo, u Kini je, da bi se otkrilo 88.336 zaraženih, koliko ih je do sada ukupno, izvršeno više od 160 miliona testova (preko 1.800 testova po zaraženom).

Kada se u oktobru mesecu ukazala potreba da se što pre sagleda stanje potencijalno novog žarišta, za manje od dve nedelje ispitani su svi stanovnici devet milionskog grada Ćingdao. Koliko je to koštalo? Pa, verovatno kao jedan stadion.

Rezultat sprovedene taktike borbe sa virusom je da je u Kini manje od devedeset hiljada zaraženih ukupno, a u Srbiju četiri puta više.

Strategija borbe sa virusom najbolje se vidi na dijagramu koji prikazuje ukupan broj zaraženih. Taj podatak, kao i podatak o ukupnom broju umrlih dostavlja se Međunarodnoj zdravstvenoj organizaciji i mora da se prihvati kao zvaničan. Inače, po definiciji to je neopadajuća veličina tako da, kada zaraza prestane da se širi, kriva postaje paralelna sa vremenskom osom. U međuvremenu, praktično stalno raste. Oblik te krive razlikuje se od zemlje do zemlje, ali, u celini posmatrano, ona raste stepenasto. Prema broju stepenika mogu da se (za sada) definišu tri osnovna oblika. Na slici su, kao tipični slučajevi, prikazani dijagrami Kine, Austrije i Srbije. Sve tri krive u početku rastu, sve brže i brže, do dana dostizanja maksimalnog broja novoobolelih. Zatim se nagib prema vremenskoj osi smanjuje (rast usporava).

Sličnost tu prestaje.

Kineski dijagram praktično ima samo jedan stepenik. Nagli skok broja potvrđenih slučajeva zaraze, sredinom februara, posledica je izmene metodologije detektovanja novozaraženih. Već 7. marta dnevni priraštaj postao je manji od jednog hiljaditog dela tekuće vrednosti ukupnog broja.

Krajem maja bilo je nekoliko dana bez registrovanih novih slučajeva. Od tada pa do danas, ukupan broj zaraženih porastao je svega za 8,5%.

Dijagram Austrije ima dva stepenika. U prvom, maksimalan dnevni priraštaj broja zaraženih (992) dostignut je 27. marta, a 1. juna minimum (3, tada je dostignut ukupan broj zaraženih bio 7.341). Drugi stepenik i danas traje. Apsolutni maksimum dnevnog priraštaja broja zaraženih je dostignut 13. novembra, i bio je skoro deset puta veći od onog prvog. Do danas, taj drugi stepenik postao je 23 puta viši od prvog.

Srbija, naravno, mora da bude među onim posebnim. Već 127 dana se penje na treći stepenik. A on je, u ovom trenutku dostigao skoro 33 puta veću visinu nego prvi (11 puta je viši nego prva dva zajedno). I dalje stremi u visinu.

Da bi podaci o ukupnom broju zaraženih u različitim zemljama mogli da se porede, treba da budu svedeni na veličinu populacije na koju se odnose. Uobičajeno je da se iskazuje u odnosu na milion stanovnika. Na odgovarajućoj slici dijagram Kine se poklopio sa vremenskom osom, jer je taj podatak skoro za tri reda veličine manji od ostalih! Ukratko, Srbija je, kada se tako posmatra, još 9. decembra pretekla Austriju, i trenutno ima 25% više zaraženih na milion žitelja.

Krive koje po danima prikazuju ukupan broj umrlih imaju sličan oblik, ali na vremenskoj osi "zaostaju" (u odnosu na krive ukupnog broja zaraženih) za trajanje bolesti sa smrtnim ishodom.

U Kini, početkom maja nije zabeležen ni jedan novi smrtni slučaj tokom 20 dana. Takvih intervala kasnije je bilo još. U januaru 2021. godine broj umrlih je porastao za 5.

U Austriji je najduži interval bez povećanja broja umrlih bio u avgustu i trajao je sedam dana. Nakon toga, broj umrlih praktično stalno raste. U novoj godini broj umrlih je porastao za 900 slučajeva.

Dani bez smrtnih slučajeva u Srbiji su počeli da se dešavaju krajem maja, i tako se nastavilo u junu. Međutim, u toku tog čitavog perioda, postojale su samo dve vrednosti dnevnog priraštaja broja umrlih: nula i jedan. Matematičari su izračunali da je verovatnoća da se tako nešto desi 1:3.833.121. Koincidencija? Nakon izbora tako nešto nije se ponovilo. Samo u januaru 2021. godine broj umrlih je, prema podacima Ministarstva zdravlja, porastao za 580. To je 2,4 puta više nego što je visina prvog stepenika koji je trajao praktično tri meseca.

Ne pada sneg, da pokrije breg. A i bez snega, vidljivi su tragovi koje potiču od nedoslednosti u podacima koji se zvanično prikazuju.

Petar Bošnjaković, doktor tehničkih nauka, profesor u penziji.