Silovanje Srbije | Kolumne | Direktno

Web portal Direktno.rs koristi kolačiće i Google analitiku u svrhu merenja i prikazivanja oglasa koji su prilagođeni vama. Kliknite na dugme Prihvatam kako biste pristali na ove postupke i zadržali korisničko iskustvo koje je prilagođeno vama. Saznaj više

Kolumne

Dejan Petrović

19. 01. 2021. 10:31 1

Silovanje Srbije

Napisao sam na Tviteru: Ovde se kultura silovanja neguje i predstavlja društveno prihvaćeno ponašanje. Kulturu silovanja osudimo samo ako smo žrtve mi, neko nama blizak ili ako je to važno da bi učestvovali u kolektivnoj osudi pojedinih situacija. Oblike te kulture ne raspoznajemo ali ih rado koristimo.

Uvodeći u politički a time i društveni život silovanje izborne volje građana kao oruđe za pridobijanje i očuvanje vlasti Aleksandar Vučić je uspostavio kulturu silovanja nad celokupnim društvom. Time je termin silovanjaizgubio svoje primarno značenje do tada vezano za isključivo seksualno nasilje.

Silovanje volje uspostavljeno je kao glavno oruđe održanja na vlasti Aleksandra Vučića i naprednjačke družine oko njega. Silovanjem izborne volje građana na lokalu izvršene su nasilne promena vlasti svugde nije po vertikali odslikavala republičku vlast. Svi koji se nisu svojom voljom povinovali velikom vođi, a nisu imali izbora ili snage da se odupru, naterani su da to učine ili da odu. Pod pritiscima, ucenama, zastrašivanjima i čistom fizičkom silom lako su podlegli silovanju volje da bi danas na svim nivoima imali parlamente bez opozicije i zarobljenu državu.

U zarobljenoj državi, kakva je danas Srbija, strah se pothranjuje svakodnevno a beznadežnost održava uništavanjem svih mehanizma zaštite društva, počev od policije, tužilaštva, sudova pa do centara za socijalni rad i na kraju porodice. Silovanje volje sprovodi se korišćenjem različitih tehnika psihičkog zlostavljanja kroz zloupotrebu medija, javnog servisa i svih državnih resursa. Osiromašenje kao oruđe silovanja volje je sveprisutno i sprovodi se nad svim esnafima i društvenim zajednicama , od intelektualne elite preko zaposlenih u javnom sektoru pa do, poslednjih dana aktuelno, frilensera i preduzetnika. Kada ljudi ostanu bez posla, kad im se isprazne džepovi i stomaci, kad se dovedu u dužničko ropstvo, kad se poseje strah za budućnost dece, silovanje volje daje maksimalne rezultate. Naprednjačka vlast se ne libi da se time javno hvali, a Vučić sve češće i sam javno ponižava građane Srbije šaljući im poruke nedostojne funkcije predsednika države.

Javna preduzeća, ustanove kulture, bolnice, gradovi, opštine, fakulteti, vrtići postali su mesta u kojima se nad zaposlenima svakodnevno sprovodi besomučno silovanje volje. Dolaze na posao u strahu, sa mučninom i gađenjem, osećajem poniženosti i sramote, žrtve silovanja koje društvo ne prepoznaje kao žrtve. Ponižavanje trpe ćutke, u strahu, ucenjeni od strane silovatelja, a ako i progovore bivaju satanizovani i zajedno sa porodicom izloženi javnoj poruzi. Osude koje trpe i sa kojima se suočavaju žrtve silovanja volje nisu ništa manje okrutne od osuda koje javnost često ima za žrtve seksualnog zločina. Stvara se kultura silovanja u kojoj žrtve silovanja umesto silovatelja, kao jedinog uzroka silovanja, bivaju označene kao krivci za sopstveno silovanje. Time se čin silovanja nastavlja u nedogled, uz pomoć društva koje ćutke prihvata kulturu silovanja.

Naprednjačka vlast aktivno pospešuje društvenu prihvatljivost kulture silovanja. Nasilje je postalo dominantan oblik javne komunikacije na svim nivoima i otvoreno se podstiče pa čak i nagrađuje od strane vlasti. Indikativni primeri su osuđeni silovatelj Sima Spasić koga javni servis RTS predstavlja kao „borca za istinu“ kao i očevi i muževi Brusa koji su stali u zaštitu osuđenog seksualnog napasnika znanaog kao Jutka. Oba primera su personifikacija naprednjačke vlasti i primer silovanja zdravog razuma zarad očuvanja vlasti.

Silovanje je gnusan i podmukao zločin, bilo da se radi o seksualnom nasilju ili silovanju volje. I dok se seksualno nasilje odvija iza „zatvorenih vrata“, daleko od očiju javnosti a počinioci su osobe od autoriteta i poverenja, dotle silovanje volje sprovodi vlast, javno i besramno, u zarobljenoj državi potpuno potčinjenoj volji i potrebama Aleksandra Vučića. Žrtve su taoci straha a društvo koje ćuti i ne reaguje predstavlja njihove tamničare. Institucije koje treba da pruže zaštitu žrtvama silovanja pretvorene su u oruđe za zaštitu silovatelja. Održanje naprednjaka na vlasti temelji se na svakodnevnom besomučnom i beskrupuloznom silovanju volje hiljada građana i to mora da prestane.
Tome se mora stati u kraj!

Kao društvo moramo hitno i neodložno raditi na ohrabrivanju žrtava silovanja volje kao i žrtava seksualnog nasilja da istupe i javno govore o svojim silovateljima.

Empatija prema žrtvama silovanja, solidarnost, njihova zaštita i javna nedvosmislena osuda silovatelja kao jedinog uzroka silovanja mora postati dominantna reakcija društva na uspostavu kulture silovanja. Žrtvama svakog oblika silovanja moramo pružimo zaštitu i podršku, to je od presudne važnosti za razbijanje i ukidanje kulture silovanja. Institucionalna zaštita žrtava silovanja mora biti prioritet društva, a silovatelji moraju biti kažnjavani i i proterani iz javnog prostora i medija. Opravdanja za silovanje nema i ne sme ga biti, a svaki pokušaj relativizacije silovanja mora biti nedvosmisleno i javno osuđen. Samo na taj način pomoći ćemo žrtvama silovanja da zacele posledice silovanja, a sebi kao društvu da vratimo u posed otetu i zarobljenu državu.
Ovom prilikom izražavam podršku gđi Mileni Radulović i zahvaljujem joj na hrabrosti da javno govori o silovatelju.

Dejan Petrović, IT konsultant i frilenser, član Gradskog odbora DS Šabac

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 1

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se

Bogat repertoar

Zoran Živković [24.02.2021.]


Video dana

Kad dobro naoštriš mač

Anketa

Koji hit Đorđa Balaševića najviše volite?

Rezultati