LIČNI STAV Davor Kalajžić: Vojvodina stopama Kosova

Po ko zna koji put, Aleksandar Vučić je prekršio Ustav, čl. 115, pa je u skladu sa KZS, čl. 330, prisvojio "pravo" da oduzme Republici Srbiji nadležnosti iz Ustava, čl. 97. Ni Ustav, ni pozitivno pravo Srbije ne poznaju mogućnost da međustranački sporazum sadrži odredbe o menjanju državnih zakona, prekrajanju granica upravnih okruga i prekrajanju državne granice, a upravo to sadrži "koalicioni sporazum" SNS-SVM.

Da je raka Srbiji iskopana još pre formiranja Vlade i zalivanja fikusa, vidi se odmah, iz prve tačke "koalicionog sporazuma", koja predviđa da "strane ugovornice saglasne su da ......u skladu sa programskim ciljevima koje će kandidat za predsednika Vlade izložiti u svom ekspozeu..", iz čega se jasno čita da je tal pao pre nego li je fikus izneo ekspoze.

U članu 2 "koalicionog sporazuma", navodi se da "Vlada radi na sprovođenju programskih ciljeva SVM-a", što je kršenje Zakona o Vladi, čl.2, st.1, jer samo Vlada utvrđuje i vodi politiku Republike Srbije, a ne SVM uz blagoslov naprednjaka. U ovom slučaju, potpisana je "koaliciona" namera da se Vlada stavi u službu partije koja trenutno predstavlja manje od 3% stanovništva Srbije.

Kada se pročešljaju "Programski prioriteti SVM-a koji čine sastavni deo koalicionog sporazuma o formiranju Vlade Republike Srbije", poglavlje "II, Položaj AP Vojvodine, tačka b", čita da će biti revidiran Ustav, a potom i donet novi Ustavni zakon koji će „revidirati i reformisati politički sistem i zakone koji regulišu pitanja nadležnosti AP Vojvodina“, dok tačka "c" nastavlja u istom pravcu i obavezuje Vladu i Skupštinu Srbije da će se „u najskorije vreme pristupiti izradi izmena i dopuna Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine u cilju povećanja broja izvornih nadležnosti“, čime SVM i njegov koalicioni SNS, Vladi oduzimaju zakonsko pravo iz čl.3 i čl.4 Zakona o Vladi, pripremajući ozakonjenje vlasti pod "upravom" SVM-a na delu teritorije AP Vojvodina.

Da stvar bude gora, u poglavlju "V koalicionog sporazuma", tačka "d" predviđa i reviziju mreže sudova i tužilaštava na teritoriji AP Vojvodina, između ostalog pozivajući se i na „tradiciju postojanja pravosudnih institucija“. Pretpostavljam da se misli na „tradiciju“ iz doba Austro-Ugarske carevine (prim. autora) što samo po sebi govori dovoljno. Poglavlje "V", dalje nastavlja istom trasom stvaranja što nezavisnijih mađarskih institucija u Vojvodini, pa tako „koalicioni sporazum“ treba da obezbedi "okončanje" procesa prenosa osnivačkih prava ustanova kulture, osnovnog i srednjeg obrazovanja za obrazovanje na mađarskom jeziku i to na "Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine“.

To što je sve te ustanove i škole osnovala Republika Srbija, očito više neće biti važno, jer će kultura i obrazovanje na mađarskom jeziku u celosti biti predati na upravu Mađarima. S tim u vezi, osnovaće se nova Školska uprava sa sedištem u Subotici i to pod maskom „racionalizacije državne uprave“, a „status Visoke tehničke škole strukovnih studija u Subotici“ biće rešen tako što „podrazumeva samostalnost“, a obezbediće se i pravo na upotrebu „službenog jezika“.

U poglavlju „VIII koalicionog sporazuma“, tačka „a“ čita „izmenu Zakona o lokalnoj samoupravi“, na način da će se „preciznije regulisati pravni status mesnih zajednica“, a u zagradi dodaje „regulisanje nadležnosti“, mada postojeći zakon precizno uređuje nadležnosti mesnih zajednica na celoj teritoriji Srbije. Očita je namera SVM-a da uz blagoslov SNS-a, pretvori mesne zajednice AP Vojvodina u nukleuse separatne autonomije, čime bi se formalno-pravno zaokružili zakonski prerogativi za buduće otcepljenje AP Vojvodina, po istom scenariju i dinamici kako su to uradili šiptari na AP Kosovo i Metohija.

Završno poglavlje „IX koalicionog sporazuma“, tačka „b“, koje se odnosi na saradnju Vučića i Pastora, donosi najkontroverzniju definiciju koja zapravo nosi sav skriveni potencijal daljeg teritorijalnog razaranja Srbije, a glasi : „Obezbediće se zaštita južne granice zemlje...“. Ovde treba imati u vidu da se potpisani „koalicioni sporazum“ treba primenjivati na teritoriji AP Vojvodina, pa se postavlja pitanje gde je ta „južna granica“ i koje, da ne kažem čije „zemlje“?

Dakle, iz svega navedenog je potpuno transparentno da „Koalicioni sporazum o zajedničkom programskom delovanju i učešću u Vladi Republike Srbije“, potpisan između SNS-a i SVM-a, rukama Aleksandra Vučića i Ištvana Pastora, predstavlja dogovor o unutrašnjem prekrajanju granica upravnih okruga Srbije, što je polazna osnova za buduće otcepljenje Vojvodine, po istom šablonu koji su primenili šiptari.

Ovoga puta za ostvarenje cilja neće biti potreban „Milosrdni anđeo“, dovoljan je potpis Aleksandra Vučića, isti kakav je već stavio na „Briselski sporazum“ , „Vašingtonski pakt“ i „Mali Šengen“, kojima je AP Kosovo i Metohiju izveo iz međunarodnog i domaćeg prava, a pod dirigentskom palicom zapadnih mentora. Krunski dokaz za ovu tvrdnju su buduće „koalicione revizije“ Ustava i zakona na snazi, a sve samo sa jednim zajedničkim imeniteljem - etnički princip i to takav koji formira etnički kontrolisane teritorije, ustanove kulture i obrazovanja, zdravstva i pravosuđa.

Teritorijalno razgraničenje područja u kojima su Mađari većina, iako trenutno samo u pisanoj formi „koalicionog sporazuma“, Orban i Pastor mogu da proslave kao podršku kreiranja „Velike Mađarske“. Verovatno će na svoj način proslaviti i „Omladinski pokret 64 županije“ - krenuće ponovo da prebijaju Srbe metalnim motkama, kao onomad u Temerinu, ili kao što šiptari svakodnevno rade na Kosovu i Metohiji. Širom su otvorena vrata „Orbanizaciji“ Srbije.

Srdačnim rukovanjem sa Tačijem, Aleksandar Vučić je Srbiji odsekao noge, a posle rukovanja sa Pastorom i Orbanom sprema se da joj odseče i glavu. Posle kamena temeljca „Velikoj Albaniji“, „šef“ je udario kamen temeljac i za „Veliku Mađarsku“.

Međustranačkim sporazumom definišu se okviri u kojima će se kretati srpski Ustav, Ustavni zakoni, opštinske granice, mesne zajednice, pravosuđe, zdravstvo, školstvo, sve dok na red ne dođe i državna granica. Za to vreme, CIA, BIA, bratija i partija, imaju pune ruke posla da spreče silne atentate na Aleksandra Vučića, na čemu bi mu pozavideo i Fidel Kastro, počevši od onog NATO-vog ’99 po zgradi RTS-a, preko Potočara, Jajinaca, Topčiderske zvezde, ponovo RTS-a ’19, naslovnice NIN-a, do najnovijih fejsbuk baba i izvesnog Čabe Dera (Đera).

I dok mačke kolo vode, „mali miševi“ se kriju iza novina i nenadležnosti, a prelivanje redefinisanja ustavnog okvira Republike Srbije preko Kosova i Metohije i Vojvodine, već se duže vremena kuva u tzv. „Preševskoj dolini“, Sandžaku i Raškoj oblasti.

„Šefovi“ evroatlantski gospodari očekuju ustavnu reformu kojom bi se pod imenom naše Vojvodine legalizovala „evropska regija“. „Pastorovim statutom“ i Pokrajinskom skupštinskom odlukom propisan je kontinuitet obeležja (ilegalne) evropske regije u Vojvodini, a ne korišćenje pokrajinskih simbola kako to nalaže ustavno načelo jedinstva republike (čl. 8. Ustava Srbije).

Vučićevoj izdaji nisu potrebni ni Tači, ni Pastor, ni Tramp, ni Bler - sam je sebi dovoljan.

Davor Kalajžić, penzionisani službenik političke kancelarije specijalnog predstavnika UNMIK-a