Boško Obradović nedeljom: Nema više izbora u Srbiji bez dogovora sa opozicijom

Šta to znači što je vlast najavila neke redovne i vanredne izbore za proleće 2022. godine? Ništa, ako se o tome ne dogovori sa opozicijom! Ništa od planiranih budućih izbora od strane vlasti ne sme biti sprovedeno dok se prvo ne napravi dogovor sa opozicijom. To znači da su potpuno otvorene sve izborne teme: i koji će i kada izbori biti, i da li treba menjati postojeći izborni sistem, i kako treba da izgledaju izborni uslovi, i šta sve moraju da obezbede mediji?

Prva tema koja je sporna jeste zašto samo vanredni parlamentarni izbori? Kao što je republički parlament nelegitiman i besmislen bez opozicije - tako je isto lažna i neodrživa pokrajinska i lokalne skupštine u kojima takođe nema opozicije. Zato prvi predlog ujedinjene opozicije u borbi za fer izbore treba da budu vanredni izbori na svim nivoima.
Kako bi to konkretno moglo da izgleda u izbornom planeru? Zajedno sa vanrednim republičkim izborima, na koje ne treba čekati godinu i po dana već treba da budu održani što pre, već tokom sledeće, 2021. godine, mogu istovremeno biti organizovani i vanredni izbori za pokrajinsku skupštinu APV. Moj predlog je da to bude jesen 2021. godine, da bi bilo dovoljno vremena da se dogovoreno sa dijaloga i primeni, gde je svakako najvažnije da sloboda medija bude omogućena najmanje 6-9 meseci pre prvih sledećih izbora.
Druga tema i sledeći korak u izbornom tajmingu bi bili redovni gradski izbori u Beogradu na proleće 2022. godine, koji mogu biti pomereni i za kraj 2021, i sa kojima istovremeno treba da budu održani i vanredni lokalni izbori u čitavoj Srbiji. To je moguće zakonski rešiti na različite načine, a najpre promenom Zakona o lokalnoj samoupravi.

Treća tema su predsednički izbori koji treba da budu u odvojenom terminu od ostalih i ostavljeni za kraj ovog niza izbornih procesa, o čijem terminu tek treba da se postigne dogovor u okviru dijaloga vlasti i opozicije. Tek razdvajanjem predsedničkih, parlamentarnih i lokalnih izbora postiže se normalna demokratska praksa da građani mogu da se posvete svakom od ovih izbora pojedinačno i da kandidati i izborne kampanje na svim nivoima budu posebni.
Zbog značaja i složenosti sve tri teme i dogovora oko ovog izbornog kalendara za sledeće dve godine - dijalog između vlasti i opozicije treba započeti odmah i apsolutno je nedopustivo odlaganje za sledeću godinu koje je najavio predsednik lažne Skupštine Ivica Dačić. Neozbiljne i neodgovorne izjave Ivice Dačića i Gordane Čomić, koji jedno drugom prebacuju odgovornost za dijalog između vlasti i opozicije i odlažu ga, potvrđuju nameru vlasti da iznova fingiraju pregovore i tako dalje zamajavaju javnost. To se više ne sme dozvoliti.
Ako uzmemo u obzir da se Evropski parlament ne oglašava i ne najavljuje tačan datum svoje nove posredničke misije, iako je prošlo šest meseci od lažnih izbora, ne možemo više nikoga čekati i oslonjati se na bilo koga sem na sebe i građane Srbije. Više puta sam rekao i ponoviću: niko nam neće pokloniti slobodu, pravdu i demokratiju već se za njih moramo izboriti sami. Ovo je trenutak kada srpska opozicija treba da se ujedini u borbi za demokratiju u Srbiji i da odlučno istupi prema vlastima za fokusiranim zajedničkim zahtevima i preciznim rokovima otpočinjanja i završetka dijaloga.

To znači da mi iz opozicije što pre treba da odredimo krajnji rok do kada pregovori između vlasti i opozicije treba da počnu - da bi se ono što se dogovorimo i primenilo pre vanrednih parlamentarnih izbora. Na stolu je mnogo krupnih i važnih političkih tema oko kojih će se povesti velika polemika i neće biti lako napraviti kompromis, tj. dijalog može poprilično potrajati: od razdvajanja predsedničkih, parlamentarnih i gradskih izbora u Beogradu u
različite termine, preko oslobođenja medija, a pre svega RTS-a, zabrane funkcionerske kampanje i pritisaka na birače, do promene izbornog sistema. Sve to nakon dogovora i potpisivanja Sporazuma između vlasti i opozicije o demokratskim izborima mora da prati formiranje nezavisnog radnog tela koje će činiti predstavnici vlasti i opozicije, a koje je jedina garancija da će ono što je dogovoreno biti i sprovedeno, jer se ovoj vlasti više ništa ne može verovati na reč, pa čak ni onu potpisanu u nekom potencijalnom sporazumu sa opozicijom. Da li se najbolje garancije nalaze u prelaznoj, tehničkoj Vladi nestranačkih stručnjaka, ko-ministrima iz redova opozicije u ključnim ministarstvima za sprovođenje izbora ili u posebnom Ministarstvu ili Komisiji koji bi se samo time bavili uz maksimalna ovlašćenja – opet je stvar dogovora u dijalogu, ali se bez toga ne može.
Postoji, naravno, i opcija da do dijaloga neće doći, jer ga vlast i ne želi već samo kupuje vreme stalnim odlaganjem počletka dijaloga i budućim lažnim dijalogom. Nije nemoguće ni da će delegacija Evropskog parlamenta koja treba da dođe kao moderator ili doći kasno ili opet stati na stranu aktuelnog režima iz njima poznatih interesa. Zato dalje čekanje niti novi bojkot više nisu i ne mogu biti rešenja, već se takvom nedemokratskom ponašanju vlasti moramo suprotstaviti odlučnije i sprečiti nove nedemokratske izbore. To znači da su u tom cilju svi mirni i nenasilni oblici demokratske borbe, kao što su demonstracije, blokade institucija i građanska neposlušnost – dozvoljeni. I to znači da se nećemo razići dok ne obezbedimo slobodne i poštene izbore. Dakle, samo od nas zavisi da li će sledeći izbori u Srbiji biti demokratski ili ih neće biti pod dosadašnjim uslovima. Pustite šta vlast o tome priča. Mi se pitamo i odlučujemo o svojoj sudbini. I zaslužujemo je kakva god da je naša odluka!

Autor je predsednik Srpskog pokreta Dveri