Vrhovni lešinar Srbije

Zato je i dobio mnogo prikladniji naziv beloglavi sup. Gospodar plavih visina, pred čijim letom svima stane dah, gnezdi se na teškim i nepristupačnim liticama, daleko od ljudi i mogućnosti bilo kakvog uzmemiravanja. Ali pred bahatošću nekih vrsta i tu nije dovoljno siguran, jer nedavno je primećen jedan mnogo opasniji lešinar, Pink boje, koji je u napadu osionosti iz helikoptera zavirio u gnezdo beloglavog supa, zakonom zaštićene vrste.

To je toliko uznemirilo mlade ptiće beloglavog supa da su iskočili iz gnezda u vodu uvačkog jezera. Neki mladunci nisu preživeli ovaj pad. Tog helikopterskog leta Pink lešinara ne bi ni bilo da ga nije odobrio jedan drugi lešinar, trenutno najveći na svetu. Poznat kao Vrhovni lešinar Srbije.

U Srbiji je pre tri decenije zabeležena pojava jedne nove vrste lešinara, koja se prostirala duž areala koji se kretao od Karlobaga na zapadu, preko Ogulina, Karlovca i Virovitice na severu, do Čipuljića na jugu, pa preko Sarajeva, Srebrenice i Bratunca, do Beograda i dalje protežući se ka istoku, nameran da dosegne sve do Moskve, al je skrenuo negde ka Minsku i Belorusiji. U pitanju je opasna vrsta lešinara. Prava grabljivica, ali ipak lešinar. Živi od smrti drugih. Oglašava se čudnim spojem vrištanja i drečave plačljivosti koji kod normalnih ljudi izaziva gađenje, a neretko i prezir.

Ali zato to oglašavanje izaziva erupciju oduševljenja kod drugih manjih vrsta lešinara, vrana, ptica kukavica i gurača glave u pesak. Koji maštaju da jednog dana postanu kao on. Perje je ovaj lešinar menjao više puta u životu. Prvo je nosio papagajski smešno i šareno, u vidu nekih idiotskih odela i kravata, pa je preko natakao Šešeljev šinjel koji ga je sputavao da poleti do visina o kojima je maštao, da bi konačno sve to prekrio Loro Piano jaknom i Abercrombie and Fitch duksericom koja košta kao prosečna srpska penzija. Uz to vešti i dobro plaćeni savetnici iz sveta, vrhunski eksperti za letenje bez krila, uz pomoć voska su mu nalepili šareno evropsko perje i pustili iz radikalskog kaveza.

Teško se leti sa takvim bagažom. Umesto novog gospodara plavih visina, Srbija je dobila novog gospodara života i smrti. Koji sa realnim životom ima malo dodirnih tačaka. Tako da mu ostaje samo smrt. Koje nema dok je on ne objavi, čemu je šokirana Srbija svedočila danas. Ali nema smrti i dok je on ne najavi. Ko ne veruje neka se podseti i pogleda pod Ćuruvija.

Tvorci krila od perja i voska vrlo brzo su postali dreseri našeg lešinara. Njegove veštine nedavno su prikazane u šatri Ovalne sobe u Beloj kući. Samo ražalovani upravnik tog cirkusa se zalud radovao novoj tački. Zavesa je pala pre nego je predstava i otpočela. Ozbiljna zemlja neće cirkus u svojoj kući. Lešinar je ekspresno vraćen u Srbiju, dok su sve glasnija evropska šuškanja da se merka kavez u kome će naći azil.

Dedal je svom sinu Ikaru prilikom bekstva iz Lavirinta napravio krila od perja i voska, savetujući ga da se preterano ne približava suncu kako žarka zvezda ne bi otopila vosak sa laznih krila. Naš nosilac krila od voska i perja je zato rešio da ugasi Sunce i da Srbiju gurne u mrak, praveći od ove zemlje svoj privatni Ad. U kom će on umesto gospodara plavih visina biti gospodar tame, podzemlja i smrti. Jer života ovde ima sve manje. Samo istorija nas uči da svet nisu zaustavili ni veći lešinari od ovog. I da će carstvo života, nadvladati carstvo smrti. Jer ipak se okreće. Najgušći je mrak pred svitanje. Sunce nezadrživo prodire i u balkansku tamnicu. I tako umilno greje da će sa to malo toplote i svoje Božanske svetlosti otopiti krila našeg lešinara i okove u kojima je zarobio Srbiju.

U tenu kad u slobodnom padu krene ka svojoj sudbini, kad krene mitarenje našeg lešinara, kad svo perje otpadne, ostaće od zlokobnog lešinara groteskno strašilo oko koga će se boriti kukavice i stne grabljivice iz njegovog jata, ne bi li dograbili još malo prazne slame kojom je punjena ta vreća zla, koju su tako revnosno zajedno mlatili. Mesto raširenih krila ostaće ispruzene ruke sa terazijama njegovih sopstvenih grehova na njima. Na tom kantaru pravde, na kom se tako revnosno zadužio, neka bude i razdužèn. Možda smrti nema bez lešinara koji je najavljuju. Ali nema ni života bez pobede nad smrću i njenim glasnicima. Bilo je to jedne jeseni u Srbiji kad je počelo mitarenje lešinara. Letelo je perje na sve strane. Voska je falilo, katran je prelivao.

Srđan Milivojević, član Glavnog odbora DS