Borba za Beograd koji poznajemo

Sećam se da je prostor između Hrama, Krušedolske ulice i Narodne biblioteke Srbije bio uređen kao svaki park, sa zelenim površinama, cvećem, stazama i klupama. Kako sam odrastala u neposrednoj blizini tadašnje "Porte“ često sam se tu igrala. Pamtim viku i graju nas dece, naše bake i deke koji sede na klupama i užurbane školarce koji jure u biblioteku.

U drugoj polovini 80-tih iseljavanjem "garaže kamiona" započeta je realizacija izgradnje Hrama. Kada sam kao student spremala neke od ispita u biblioteci, grubi radovi na Hramu su već bili završeni. Još tada sam zamišljala kako će jedna ovakva građevina dominirati u tom prostoru. Hram Svetog Save je međutim okovan – zgradom VTI, a sada i novoizgrađenim zgradama koje ga nadvisuju. U usvojenom projektu sređivanja Svetosavskog platoa koji je u toku predviđeno je popločavanje zelenih površina kao i rastinje koje će zakloniti Hram.

Pravi se nešto što nije ni trg ni park. Pravi se nešto što uništava duh našeg Vračara. Deo je tog projekta u kome ova vlast želi da se ovekoveči u "staklu i betonu" i ta neobuzdana arhitektura u službi bogaćenja investitora preti da Beogradu oduzme identitet. Naša je obaveza da čuvamo naš grad, jer jednom kada nestanu sve naše boje, mirisi i ukusi ovaj grad će postati otuđen od ljudi koji u njemu žive i neinteresantan za one koji kroz njega prolaze.

Zato je naša obaveza da branimo svoj plato ispred hrama Svetog Save, jer tako branimo svoje uspomene od zaborava, tako branimo našu istoriju, tako čuvamo duh našeg grada koji je prepoznatljiv svuda u svetu.

Možemo to da uradimo zajedno. Čekam vas - ispred Hrama.

Dragana Grnčarski, SSP Beograd