Đura Jakšić prorok Srbije: "Neke druge stvari"

Ako ste pomislili da su stihovi Đure Jakšića bili proročka slika post izbornog vašara u Srbiji - u pravu ste. Jedino što on nije znao koliki će prorok biti i da će se taj vašar pretvoriti u zavijanje Srbije iz crnog u još crnje. Posle četiri meseca od izbora, Srbija je dobila Vladu. Ko su oni? Neki će se upitati, prvoborci za srebro i zlato i ženevski sat? S konca i konopca, kazaće običan narod?

Ni prvi, ni drugi, nisu u pravu! Ti likovi su nelegitimni i nelegalni nosioci izvršne vlasti u Republici Srbiji.

Lično ih je predsednik Srbije stavio u tu poziciju. Supotno Ustavnom članu 115, koji mu zabranjuje da obavlja drugu javnu funkciju, ili profesionalnu delatnost, na zatvorenoj sednici Predsedništva Srpske napredne stranke, u svojstvu predsednika iste, dana 20. oktobra 2020., doneo sa svojom partijskom bratijom odluku koju je javno izgovorio svim prisutnim medijima: "predsednik narodne skupštine biće Ivica Dačić". Suprotnu Ustavnom članu 104, koji izričito nalaže da Predsednik i potpredsednici Narodne skupštine moraju biti izabrani većinom glasova svih narodnih poslanika, a ne predsednika partije i bratije.

I to mu nije bilo dosta, već je isti protivzakoniti i protivustavni scenario, pred istom partijom i bratijom, ponovio dana 25. oktobra 2020, kada je izgovorio: "odluka o novim ministrima nije jednoglasno usvojena na sednici stranke", da bi potom svoje samovlašće i rušenje Ustavnog poretka Srbije zacementirao milenijumskom izjavom za N1, srpsku i svetsku javnost: "nije to Ana predložila, ja sam predložio tu zamenu, kao što sam predložio i za Zoranu, kao što sam predložio neke druge stvari", a odnosi se na zamenu resora budućih ministara Stefanovića i Vulina, čime je prekršio Zakon o Vladi, član 15, koji u stavu 1 obavezuje da "Vladu bira Narodna skupština posle svakog konstituisanja, na predlog kandidata za predsednika Vlade", a stavom 2 Zakon obavezuje da "Narodna skupština odlučuje o izboru Vlade u celini".

Epitet "neke druge stvari", odnosi se na nove ministre u Vladi Srbije, koje je predsednik naprednjaka i Srbije najzad definisao po svojoj meri i pretvorio ih u ono što po njemu jesu – stvari, a ne ljudi. Dakle, Vlada Srbije će po njemu biti sastavljena od "stvari", pa onda nije ni čudo da je već sada oročio upotrebnu vrednost i trajanje "stvari" do najkasnije 3. aprila 2022.

Krivični zakonik Republike Srbije, član 330, stav 1, jasno definiše krivično delo "samovlašće". Član 331 istog Zakona, definiše krivicu za neprijavljivanje pripremanja krivičnog dela, a kako smo videli na TV ekranima i preko mnogobrojnih slika objavljenih u ostalim medijima, bilo je puno učesnika u pripremanju i podržavanju samovlašća, koji do danas nisu prijavili pripremanje i u međuvremenu izvršenje krivičnog dela samovlašća, kršenja Ustava Srbije i Zakona o Vladi.

Krivični zakonik Republike Srbije, član 60 predviđa "sticaj krivičnih dela", a član 61 i "produženo krivično delo", dok član 346 prepoznaje udruživanje radi vršenja krivičnih dela.

U ovakvoj situaciji samovlašća, sud bi morao da reaguje i uzurpatoru vlasti izrekne (pored ostalog) i meru u skladu sa članom 85 Krivičnog zakona, tj. da izvršiocu zabrani vršenje poziva, delatnosti i dužnosti.

Sudije Ustavnog suda Srbije (napomena: ako je sajt Ustavnog suda na dan 25. oktobra 2020. uredno ažuriran), Snežana Marković, Gordana Ajnšpiler Popović, Lidija Đukić, Tatjana Đurkić, Vesna Ilić Prelić, Dr Dragana Kolarić, Dr Tamaš Korhec, Miroslav Nikolić, Dr Vladan Petrov, Dr Nataša Plavšić, Dr Jovan Ćirić, Dr Milan Škulić i Dr Tijana Šurlan, nisu našli za shodno da reaguju po gore navedenom kršenju Ustava Srbije. I nije im prvi put, ali zato plate iz budžetskih sredstava koje mi, građani Srbije, punimo iz svog džepa, redovno primaju.
Do sada je mnogo puta stručna i politička javnost postavljala pitanje, ne samo zašto Ustavni sud ne obavlja poverenu mu dužnost na pravno valjan način, već zašto i Republički javni tužilac, gospođa Zagorka Dolovac, ne preduzima korake iz svoje nadležnosti?

Kad će, ako neće sad? I njena pozicija je na budžetskom teretu svih građana Srbije koji s pravom od nje očekuju da opravda svrhu postojanja. Da li je moguće da je i Republički javni tužilac u kandžama partije, bratije i mafije i da ima strah od dejstvovanja? Da li je moguće da živimo u državi u kojoj je samovlašće uzelo toliko maha da je omogućeno mafiji, kako ju je nazvao predsednik države, da preuzme državu od pravosuđa i naroda?

U državnom vakumu "zlatnog doba" najzad smo došli do same suštine "neke druge stvari", pa je onda logično da to ne treba da ima kvalifikaciju, radni staž, odgovornost, kompetenciju, moral, poštenje, a ponajmanje znanje. To je princip samovlašća, što gore - to bolje, što luđe - to pametnije, što kriminalnije - to čestitije, što bestidnije - to moralnije.

Posebnu zabrinutost izaziva i činjenica da se centralni srpski "trust mozgova", Srpska akademija nauka i umetnosti, povodom ovog zbivanja još nije oglasila, a verovatno ni neće, jer kako na sajtu SANU stoji dana 25. oktobra 2020, "nemaran odnos ispoljen je.... i prema građanskom pravu....", što označava da "trust mozgova" sedi na grbači svih građana Srbije, da bi ispoljavao svoj nemaran odnos prema kršenju zakona i Ustava naše države.

Pa da li je onda bitno kako će se zvati oni u Vladi? Naravno da nije bitno. Važno je održati imaginarijum.

Sve je to već viđeno, smuti pa prospi i povuci vodu.

Davor Kalajžić, penzionisani službenik političke kancelarije specijalnog predstavnika UNMIK-a