Piše Goran Kaluđerović: Fukare u akciji

Zar ni jedna osoba sve do zadnje sreske kancelarije u kojoj radi nije u stanju javno da kaže da ovo sistemsko uništavanje države i društva jeste posledica potpuno nekontrolisane rašomonijade nelegitimno izabranog predsednika i nekolicine njegovih političkih intimusa. Ne može se naći. Zašto? Briljantan tekst sociologa Vladimira Ilića objavljen u Peščaniku a koji je portal Direktno preneo, naslovljen sa Hulje, pruža skicu jednog stanja u razorenoj nam državi. Određujući hulju kao "bitno ljudsku pojavu", sociolog Ilić pronicljivo dodaje da "hulja zna za mogućnost da ne bude hulja i on jeste to što je zato što tu mogućnost odbacuje".

Između nosilaca političke moći i operativaca sve do zadnje mesne državne odaje postoji jedna neraskidiva spona, koja potonje sprečava da se svog ljudski nedostojnog položaja oslobode. Naime, sve što su do tog trenutka i ostvarili u životu urađeno je na nedostojan način. Dobili su diplome škola čije adrese ne znaju, prestižna mesta i apanaže za koje nisu kvalifikovani, probijajući se u društvu kroz laskanje kakvom hijerarhijski višem aparatčiku. Ne radi se čak ni o tome da se priđe vrhovniku jer i sami znaju da mu nisu dorasli u političkim marifetlucima, oni žele ugoditi samo neposredno moćnijem gde "jesti iz ruke" moćnijeg jeste motivisano potrebom za kakvom dobiti ili uslugom.

Iskustvo i potpisnika ovog teksta najbolje to potvrđuje. Nedavno se našao u situaciji da ne može ni najodurniju laž da demantuje jer nije procesno predviđena i da dokazuje ono što je formalno drugorazredno a da suštinska i očigledna laž ne bude predmet bilo kakve demontaže. Pomenuti tekst Vlada Ilić završava jednim lucidnim i sociološki stavom: "hulje ne stvara prirodna evolucija, nego nečovečno društvo". Empirijski tačno. Kao da je ceo sistem ustrojen ka onima koji nemaju potrebu za čitanjem, koji od previše informacija postaju pasivni i egocentrični, gde je kultura potpuno banalizovana i gde se najbolje snalaze kreature koje su u takvom ambijentu i uobličile sopstveni pogled na svet.

Jednostavno, prirodno je da nam se desi ovakav oblik političkog ustrojstva društva. Nepotrebno je lamentirati nad sudbinom čovečanstva u kojem je preovlađujući neoliberalni kapitalistički model, na karikaturalan način prenet i na Srbiju. Nepotrebno je i objašnjavati postojeći oblik političke uzurpacije države i društva jer "vlada opšta sumnja da su izbori postali igra za budale", kako bi rekao analitičar Ivan Krastev, a sigurno je da su poslednji to potvrdili u Srbiji. Potrebno je ukazati da najboljih predstavnika naroda, neustrašivih boraca za malog čoveka, izvesno nema u sadašnjim predstavnicima države. Pa zašto onda sve poluge vlasti drže opskurni tipovi i hulje sve do najmanje sreske kancelarije?

Za ovog autora, jednostavno, ono što "bi trebalo" da bude na mestu porote na mestu je optuženog, i obrnuto, ono što "jeste" umesto da bude na mestu optuženog na mestu je porote! Možemo opravdati neznanje čoveka i njegovu nesposobnost da proračuna rizike, možemo nesposobnost određenog glasačkog tela opravdati tim neznanjem i na osnovu toga razumeti politički kapital vladajuće grupacije, ali stvar je u tome što su svi stanovnici naše državne zajednice na istom brodu i ukoliko dođe do potapanja svi će biti u toj nesreći koju su nesposobni proizveli.
Ova bratija koja na neznanju, osionosti i sveukupnom nasilništvu baštini sopstvenu političku ideologiju, u njenom sprovođenju treba hulje koje su proizvod takvog sistema i koje samo u takvom sistemu mogu funkcionisati. Oni su se otisnuli u javni prostor tako što su odgovorni i znanju vični postali "kolateralne žrtve" te uzurpacije. Tu nema pomoći.

Mračnjaštvo vlasti i pokondirenost njenih izvršilaca plod su društvenog odobrenja onog biračkog tela koje ne razlikuje đubrište političkog i društvenog ponašanja od plodnosti dogovora temeljenih na znanju, moralu i odgovornosti. Velika je nepoznanica hoće li uopšte biti društvene i političke snage za civilizovanim uređenjem naše zajednice.

Svakako tih resursa nema u vladajućoj političkoj grupaciji i njenim izvršiocima angažovanim u javnom prostoru.

Goran Kaluđerović, doktor političkih nauka